Marketing
Majstorije i rekreacija
Dragi moji blogeri…
Ovih dana se nagomilalo previše obveza pa ne stigoh niti pisati, niti komentirati.
Popraviti ću se ovih dana, dajem časnu riječ.
Inače, kad sam zlovoljna ne pali kod mene rekreacija, fitness, pilates……i tandara mandara. Ma to vam je za neke razmaženke, a ja to definitivno nisam.
Ja sam fino krenila sa konkretnom rekreacijom.
Ništa se ne plaća, ništa ti ne treba, oprema najjeftinija, izgubiš poprilično kila, spavaš poslije kao beba, a u kući ti red i mir.
Ma bojala sam cijelu kuću.
Da, da. Netko je morao platiti ceh mojoj zlovolji i jadikovanju. I sad smo si kvit. Tako sam slatko umorna i zadovoljna da vam ništa neću reći.
Ne moram vam reći da sam se prvi puta u životu susrela sa pojedinim stvarima kao što su bušilica, izvijač, čekići, pila, lojtra i tko zna šta sve ne. Do sad sam se družila sa manje-više samo kuhačama i loncima. Sada sam otkrila sam jedno veliko carstvo alata i raspametila se. I sve bi mi to trebalo.
Bože, možda u meni stvarno leži neki skriveni talenat, a da ja to do sada nisam znala. Dobila sam strašnu volju i ideje za uređenje kuće. I mislim da bih sve mogla sama, samo da mi je alata.
Pa bar mislim.
Oduševljena sam čega sve nema, i kako je zapravo sve relativno lako napraviti. Postoji milijuni polugotovih stvari koje samo treba spojiti, obojati već gotovim smjesama i slično. Ništa nije Sveto pismo.
A ja se divila muškarcima kako su jako pametni, vješti, snalažljivi, kako sve mogu, kako iz njihovih ruku izlaze čarolije, kad ono……ŠIPAK.
Kako sam bila u zabludi.
Majstora i oblik rekreacije vam svakako preporučujem. Vjerujte, tjerao nas je raditi ko vrag grešnu dušu. Daj sad ovo, sad ono….popni se gore za ovo, drži ono, siđi napravi ovo, skini i odšarafi ovo……
Pa fala Bogu, pogodili smo se poprijeko za lovu , žurilo mu se , pa je sve moralo biti gotovo za tri dana.
A kuća je velika.
Umorna sam kao prasica. Ma ruke ne mogu stisnuti.
Glavnina posla je gotova, ali su ostali detalji.
I naravno, malo sam si dala na volju pa sam tu i tamo nešto ispremještala i….. ma baš se sad dobro osjećam.
Sva sam poderana, izgrbena, plava, žuta i zelena, ali vrlo vrlo zadovoljna.
I samo da vam kažem, radile su ”CRNE VREĆE”.
Bože moj šta sve čovijek navuče u kuću za svoga života.
Doduše, nisam dugo u kući, i ne mogu reći da sam drlog skupljala godinama, ali…..nekako se od nekih (čitaj mnogih) stvari nisam naprosto mogla oprostiti. Ali zato sada, samo sam zažmirila, spuštala artiklicu po artiklicu u crnu vreću i van!
Al’ je bilo veselja za smećare!
I vjerovali ili ne, evo, prođe i tjedan dana, a da mi još ništa iz tog drloga nije zatrebalo. Znači, nije mi ni trebalo.
Bože što je čovijek glup!
Nego da vam se pohvalim, brojim 57. dan dijete. I čisto se dobro osjećam. Danas malo voćkam, i čak mi ne pada teško. Sutra bi trebala po drugi dan biti na vodi. Probat ću, mada ……nekako imam previše ružno iskustvo od zadnji puta pa….
Ipak ću probati i krenuti sa tom namjerom pa dokle stignem. Možda mi bude lakše kad budem znala da NE MORAM, A DA HOĆU.
Zapravo, stvarno je sve u glavi. U svakom slučaju vi ćete biti prvi koji ćete čuti ako zaribam ili ,daj Bože, izdržim sutra vodeniti. Samo da ne dobijem žabe u želucu.
I da napomenem, tako si silno želi popiti čašu finog, dobrog, kvalitetnog, bijelog, prohlađenog bijelo vina. Onog čija vam aroma i okus još dugo ostaju u ustima i silno podsjeća na vinograd, sunce, ljeto.
Ma život bi dala za guc.
Šteta što ne postoji dijeta sa vinčekom.
Mislim da bi ju garant izdržala do kraja, pa ju još ponavljala nekoliko puta godišnje. Ah snovi, pusti snovi…..
Post je objavljen 22.03.2007. u 11:27 sati.