Marketing
Još jedan dan...
Hm da...ovako izgleda jedan moj prosječan dan:
Ustao sam ujutro, s glavom nateklom... Popio kavu, spremio se za faks, lagano slušajući glazbu, koja diže raspoloženje rano ujutro (gledam da se dignem na desnu nogu!). Uzeo sam prijenosni CD player (!), a ja sam nekad imao mp3 player kojeg mi je brat razbio; i krenuo na, dosadom i još dosadnijim obavezama, ispunjen faks. Tamo sam sreo samog sebe; kad sam dolazio, vidio sam se kako pričam s ostalom ekipom. ''Ej, došao sam''- rekao sam ja, a i ja. ''Znaš da smo pali matematiku?'' - rekao sam. ''Hmmh, ništa novo'' - potvrdio sam; a to znači da tehnički oboje gubimo godinu.. Ne mogu upisati treću dok ne očistim prvu, a ta matematika je iz prve. Fak!
Ušli smo u razred, tamo sam sjeo i malo čavrljao sam sa sobom; crtali smo ja i ja svakakve pizdarije, i bezveze se sprdali, jer profesor je bio dosadno zamoran. Centralno je bilo stvarno pretjerano pojačano, pa sam ja, koji sam sjedio blizu radijatora, morao svući jaknu; ali meni, koji sam sjedio s druge strane klupe, to i nije toliko smetalo.
Nakon 3 sata pilanja u mozak, umorno sam izašao iz škole, pa se dogovorio sa sobom da idemo na kavu (tj. svak na dva deca mineralne - jebiga nema se para). Sjeli smo u kafić. Ja sam imao 3 kn i 50 lipa, i falilo nam je još 50 lipa; i ja sam trebao imati još kunu u džepu, pa se nisam brinuo... I onda sam skužio da sam zaboravio tu kunu, pa sam ja ostavio svojih 3 ipo kune, i rekao sam sebi da nema veze. Tada smo skovali ''Hitlerov plan'', koji sam je predložio. Ja sam se složio s njim. Plan je uključivao prolazak preko nekih mjesta (pomorskim izrazom - 'way point'-a), i odlazak kući. Plan je tekao uspješno, pa smo ipak stali ispod nekog volta gdje su bili neki narkomani, da zapalimo cigaretu. Morali smo skrenuti s plana, bar malo, jer nijedna vojna operacija nikad ne teče bez promjena (to bi možda jedino Rommel mogao..). Do doma sam se zaledio, ali bar sam imao CD player sa sobom, pa mi je bilo lakše... Ali meni je do doma trebalo pola sata, i nisam imao mp3 player, da, jer mi ga je mlađi brat razbio. Vjetar mi je strujao kroz dugu kosu, ali meni i nije toliko jer imam kratku. Malo sam doma gledao televiziju.. A onda sam se našao sam sa sobom na messengeru, i malo tipkao.
''Idem leći, ujutro moramo na faks'' - rekao sam. ''Da'' - rekao sam. Pozdravili smo se, ja sam odmah zaspao kao top, a ja sam uz muziku još malo razbijao glavu, misleći o svakakvim glupostima...
Eto, to je to, tako izgleda jedan moj prosječan dan u životu... Kad većina na blogovima piše kako su proveli svoje, uvijek preobične dosadom ispunjene dane, ili možda i ne; dok im uzbuđenje kaplje i cijedi se iz ušiju, polako nestajući u bezdan ništavila obavijenog crnom maglicom praznine, pa ono što ostane od toga podijeli sa pi (da da, 3.14), e i onda to zbrojiš s tri, pa dijeljeno dva.
Pa zašto ne bih i ja jednom to napraviJo....
Pozdrav od Starmena! Živili!
Pregledavajući završne izmjene ''Hitlerovog plana''
Post je objavljen 21.03.2007. u 23:43 sati.