stvarno ne razumijem ovo danasnje vrijeme,tu tehniku i to.nekad mi se svi ti kompjuteri,mobiteli i ostatak ekipe kao mp3-ji i I-podi cine super,ali zapravo ih vecinu vremena mrzim.dobro,mobitel mi je recimo jako drag.smatram da se preko njega moguce jako zbliziti.pod ti mislim na razgovor ne na poruke,njih posebno ne volim.onaj kog mrzim je gosp.mp3.on misli da je neka velika faca kad tako stoji medu ljudima.osim toga zbog njega ljudi ispadaju jako neuljudni i nepristojni.
kao npr.moj prijatelj petar.mi kad se vozimo u vlaku o vjecito slusa mp3 i kaze:da,da sve ja tebe cujem,samo ti pricaj.pa dobro,sta da ja mislim?!jesam ja tak jako dosadna?onda npr. moj prijatelj petar i moja prijateljica rebecca jako vole zajedno slusati mp3.i sta da ja onda radim kraj njih?mogu kljucat jebote!
mrzim jebene mp3-je.dao bog da prestanu proizvodit baterije za njh da svi pocrkavaju!
ja slusam mp3 samo kad se vozim sama u vlaku,tramvaju,busu ili ako jednostavno sama negdje hodam.osim toga imam mp3 na mobitelu i zato svoj mobitel volim jos vise.stvarno je multipraktican.ima jako veliku memoriju i s njm sam napravila mali milijun slika i filmica.
s njim se uvjek dobro zabavljamo.sav je zgreban i potrgan,zguljen i natucen,ali dana sam shvatila koliko ga zapravo volim.naime mama je dobila novi telefon.nokiu 6234 i stvarno dobro izgleda.danas kad sam dosla iz skole malo sam se pozabavila njime.shvatila sam da zapravo ispod te svoje super vanjstine nema nista posebno,dosadan je.tako mi i treba kad uvjek padam na vanjski izgled.to je meni veliki problem.bas je glupo to.stvar je u tome sto to ne mogu odmah prepoznati,to da mi se zapravo svida samo ono vani,a ne ono unutra.u stanju sam radi vanjskog izgleda velicati i stvari i osobe,a one zapravo nisu takve i onda na kraju gubim samo ja.to me zajebe puno puta sto se dragog nam muskog roda tice.al fala bogu onda se tu nade moja prijeteljica iva vrlo pronicljiva i pametna jedna osoba pa kaze:cuje draga ja mislim da ti njega malo previse velicas radi vanjskog izgleda.onda se ja lagano pocnem spustat na zemlju,skupim sve cinjenice i shvatim da sam na zgodnog,zgodnog i samo zgodnog (nista vise) decka potrosila mjesec dana vlastitog ionako kratkog zivota.zanimljivo jelda?mene to fascinira.
Post je objavljen 20.03.2007. u 20:31 sati.