Marketing
Jedan suvozački
Sad i ja primam prave smajliće, one što mi namiguju i plaze jezik, one što se grohotom smiju i one što su pomalo tužni. A nisam ti se SeMeSovski pohvalila jer mi je tvoj broj ostao u memoriji starog mobitela, pa mi se nije prebacivalo kartice... nekako sam sujevjerna po prirodi.
Čekam tebe. Baci smajlija.
Što slaviš danas, reci zmaji svojoj!
U nedjelju smo razmišljali kako ćemo ove godine ranije na plažu i pomalo se smijuljili na eskapade Smiljana Viskovića o pokojoj pahulji snijega u utorak.
Oprosti Smiljane!
Pitali su ma kamo ćete, pošto? Vratite se doma, budite pametni. Ali mi nismo pametni, mi smo bedasti. Ludi. Hrabri. Pa smo ih zaobišli. Kad te negdje čekaju beskrajno važne stvari, onda im pođeš u susret, ne možeš to izbjeći. To jednostavno tako ide u životu.
Samo smo na trenutak usporili dok smo se pitali, a što će biti s druge strane ako je tu ovako?
U Novom listu čitam jučer da će poskupiti osiguranje automobila za one rizičnijeg profila.
Tako kažu da agresivniji ljudi skloni riziku preferiraju crvene boje automobila.
Pa će plaćati više za osiguranje.
Mama, jesam li ja agresivna?
Opet sam se odmaknula, kako većinu ostavljenih vam komentara ne nalazim, komunikaciju na blogu svela sam na minimum. Strašno je što se danima ništa ne poduzima... nisam agresivna, ali jednostavno nemam strpljenja za informatička zagušenja, radije se maknem. A što se tiče cestovnih zagušenja, pročitala sam neke dobre knjige u zadnje vrijeme na mnogim semaforima. Biti suvozač ima svojih dobrih strana.
Post je objavljen 20.03.2007. u 19:42 sati.