Marketing
O da mi je da se još samo jednom zaljubim
Rekli su mi da je dosla iz provincije
strpavši u kofer snove i ambicije
drug je studirao sa njom pa smo se najzad sreli ona i ja
shvatih, boze, ovo je sazvežđe za nju – provincija
Srce stade k'o dete da se otima
tražili smo se po prethodnim životima
ostavih iza sebe svet, zablude, promašaje koji tište
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla
sami,
svoji, izbeglice iz besmisla
O da mi je da se još samo jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej kao niz prugu
i opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bi samo nju, nijednu drugu
Napisi mi pesmu, mazila se. 
Nisam znao da li ću umeti.
Reči
jesu moje igračke,
cakle mi se u glavi
kao oni šareni staklići kaleidoskopa
i svaki put mi je druga slika u očima
kad zažmurim
- ali postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci, ne znam...
Napiši mi pesmu, molila je.
I nisam znao da li ću umeti.
Voleo sam je tako lako, a
tako sam teško to znao da pokažem,
a
onda odjednom raspored mladeža na njenim leđima
kao tajna mapa
pokazao mi je u koje zvežđe treba da se zagledam i
tako,
eto ti pesma,
ludo jedna...
Post je objavljen 20.03.2007. u 11:48 sati.