Uglavnom nešto što zaista ne volim, odnosno što me živcira su dečki koji misle da su centar svijeta...Misle da su najzgodniji, najpoželjniji, da su savršeni i da nemaju mana...Yoy, al ak neš fakat ne volim je kad su dečki takvi. Mislim, svi smo "napravljeni" na svoj način i ne znam sta sad da bude ne treba se uzdizati od ostalih...Najbolje kad su ljudi normalni...
A onda još šetam školom i jedan od takvih dečki mi neš dobaci, recimo, gle ovu debelu il neš tako neugodno i ja se sam nasmijem i mahnem rukom kao da mi ne smeta, ali nitko osim mene ne zna koliko me to zaista povrijedi. Ja se pravim koda me ništa ne može dotući, ali nitko ne može maknuti onaj osjećaj koji je u meni, koji me doslovno ubija... Mada se ne zamaram time ko će mi šta reći, stalo mi je do toga da ljudi imaju bar malo poštovanja i da malo razmisle prije nego planiraju nekoga povrijediti (slučajno il namjerno) nije važno. A meni je uglavnom stalo sam do tog da me ne povrijede ljudi do kojih je meni stalo...Jer oni su mi najvažniji
LJUDI MOŽDA VOLE LJUDE KOJI VOLE SEBE, ALI MENI DO TIH LJUDI NIJE STALO...
I novost od danas je ta da sam se ošišala...Baš sam zadovoljna s frizurom jer sam se prvi put ošišala baš onak kak ja to hoću...Jedva cekam kaj ce mi sutra reći cure...Pusek svima...
Post je objavljen 19.03.2007. u 17:22 sati.