U Brazilu su me osim vrucine, ugrozavali i valovi te komarci.
Valovi su bili ko centrifuga, puni pjene i ogromnosti.
"Dodji amo!", zvao bi Brus s pucine di se valovi prelamaju.
"Necu, jebateled, odnice me.", zaderala bi se ja iz plicaka.
"Ma nece, dodji, nu kako ja."
"Necu. Vis da su valovi ko mrcine."
"Nes tako nikad naucit surfat kad se bojis valova.", izvadio bi on adut iz rukava.
"Ko kaze da se bojim.". rekla bi ja i dok su valovi jurisali na mene, zajurisah i ja na njih.
Komarci su bili posebna prica.
Bili su ko vojska krvnika koja je cula da dolazi nova gringo krv u grad. Cim su me vidili, odlucili su napravit komaracke orgije nad mojim tijelom.
U gradu je vladala dengue fever i bilo me strah komaraca.
Oboruzala sam se najjacim DDT sprejem koji sam mogla kupit. DDT je izgledao i mirisao dovoljno opasno.
Mislila sam kako nista nece prezivit u doticaju s mojim opasnim oruzjem.
No, komarci su znali drugacije.
Unatoc tome sto sam se doslovno kupala u DDTju, komarci su i dalje jurisali na me. Jutrom bi se budila prekrivena u ubode i cohala se ko da su zohari skakali po meni cijelu noc.
Zakljucila sam da brazilskim komarcima DDT dodje ko najfinija doza kokaina i da im je to upotpunjavalo gozbe nada mnom.
Prvo bi se napili i najeli moje krvi, a onda bi povlacili linije antikomarackog spreja ne bi li bili high.
Yeah, maaaan.
Post je objavljen 19.03.2007. u 16:05 sati.