Jučer san bacila laganini šetnju do Segeta uz koji me veže sadašnje prezime. Moj Pomorac kaže, samo prezime. Jer i on sebe smatra Čiovljaninom po materinoj strani. Za one koji ne znaju Seget je malo ribarsko naselje blizu Trogira.
Trogirski plemić Jakov Rotondo je 1564. god. sagradio kulu i utvrđeno selo koje je sačuvano do danas i štitilo je seljane od nasrtaja Turaka.
Šta se povijesti tiče to bi bilo sve, jer povijest nikad nije bila moj omiljeni predmet. I kad smo već kod ovoga, na žalost, u fazi smo prodaje stare kamene kuće. Neću o tome jer pri samoj pomisli se iznerviran. I ustvari ja san samo krenila u šetnju.
Išla san povirit malo do vrtla, polja, šta bi rekli segećani. Ma nema tamo ništa, samo mali voćnjak. Naranče su procvitale.
A dočeka me i majur. Lipo se sunča i ne znan ko se više pripa on ili ja. Starteški smo se povukli, svak na svoj kraj. I da ne bi došlo do ponovnog bliskog susreta ja san lipo napustila misto susreta, držeći se one: pametniji popušta. Laganon šetnjon kroz Selo, do Trogira.
Post je objavljen 18.03.2007. u 10:51 sati.