Marketing
..činjenica..
..činjenica je da u našim životima postoje ljudi kojima moramo biti zahvalni što smo to što jesmo - naši roditelji..činjenica je da u našim životima postoje ljudi koji su uz nas kad ih trebamo - naši prijatelji..činjenica je da postoje ljudi s kojima dijelimo dobro i zlo - dečko/cura..ali je i činjenica da u našim životima postoje osobe koje volimo i bez kojih ne možemo, a nisu nam suđene..nažalost..koliko smo sretni što imamo sve te osobe uz sebe..od roditelja i prijatelja do svih ostalih..toliko smo žalosni, tužni i bolni što NEMAMO onu osobu koja nam puno znači i koju volimo..nevjerovatni smo..ne obajšnjivi..ne shvaćeni..
..ovaj post pišem iz razloga jer se i sama nalazim u takvoj situaciji..a vjerujem da ste i vi mnogi..u mom životu postoji osoba koja mi još uvijek nakon svega mnogo znači..koja mi jednostavnim riječnikom FALI..ali je za mene zabranjena..ta mi je osoba nesuđena..ne samo jer mi moje dostojanstvo i život ne dozvoljavaju..nego je ta osoba odlučila otići iz mog života..ne bitno je sad koji je razlog..bitno je da te osobe više u mom životu nema..tj svakim danom nestaje..svakim satom sve je manje i manje prisutna..zaboravlja me..odlazi..a ja puštam tu osobu..moram..ali priznat ću TEŠKO mi je..fali mi..ne mogu bez te osobe..ta mi je osoba bila sve..
..kad-kad mi nije jasno zašto u životu ne može biti bar onoliko sreće koliko je nama potrebno??..zašto ne možemo biti sretni s onima koje volimo??..zašto jednostavno nismo dovoljno hrabri i ne odvažimo se na rizik??..ne borimo se za tu osobu??..za osobu do koje nam je stalo??..što je to u našoj psihološkoj konstataciji da nam to ne dozovljava??..što je to u našem umu da dignemo ruke od svega kod prve prepreke??..zašto ne poslušamo srce ako nam pokazuje da treba voljeti??..zašto slušamo razum kad ne treba??..
..činjenica je da ima situacija da je ta druga osoba "kriva" da smo mi odustali..da smo "bacili pušku u kuruzu"..baš zbog ponašanja te osobe..i hladnog pristupa..ali je i činjenica da je naš ponos veliki "direktor" raznim postupcima.."direktor" koji nas može dovest do ludila..koji nam nameće prisiljene postupke..činjenica je također da nas boli ponašanje te osobe i upravo zbog te boli ne želimo više nastaviti..jer nas ta bol iz dana u dan polako ubija..sve je to stvarnost..sve je to realnost..
..ali ima i ona izreka: "NADA ZADNJA UMIRE"..jer tko se još nada šanse da se nešto promijeni ima..znam da mi ljudi (ne baš svi, ali..većina) ne razmišlja toliko o toj izreci..i najčešće se odlučimo postaviti sami sebi izreku..nešto kao: "NADE VIŠE NEMA..NE MUČI SE UZALUD..NISI DOVOLJNO DOBRA/DOBAR ZA NJEGA/NJU"..pa zar nije činjenica da se sve na kraju svodi na nadu??..ako smo bili na operaciji (nedaj Bože) nadamo se dobrim vijestima od doktora..ako smo igrali loto nadamo se pobjedi i dobitku..ako smo pisali nekakav ispit nadamo se da ćemo ga položiti i slično..vidite jel uopće ima nešto gdje nade nema??..mislim da ne..ali ipak činjenica je da mi na to ne obraćamo pozornost..jel da??..
Post je objavljen 17.03.2007. u 17:00 sati.