Pregled posta

Tuga, suze i bol

I tako sjedim danas vani. Sunce me obasjava i osjećam se sretnom. Ali radim nešto što ne bih smjela. Razmišljam o njemu, opet. Iako su prošla već 4 mjeseca, još imam dojam da je to bilo jučer. Ali čudno je to, što dva mjeseca nisam razmišljala o njemu toliko, zašto opet sad? I tako ja mislim i dalje i dođem do zaključka da sam zapravi JA kriva što smo prekinuli.
JA sam mu predbacivala što je više sa prijateljem nego samnom. JA sam ga željela zagrliti pred svima (što je njemu očito smetalo). JA se nisam mogla odreći najboljeg prijatelja. JA sam bila ta koja je rekla da ga voli (zato me nogirao). JA sam željela da mi pokazuje da me imalo voli i da mu je imalo stalo do nas. JA sam ga prislilila da prekinemo pitavši ga želi li prekinuti samnom ili preći na «višu razinu»?! JA sam ga prisilila da mi kaže kako mu se sviđa druga cura, dok smo još bili zajedno. JA sam ga pitala zašto je uopće samnom ako ništa ne osjeća prema meni. JA sam mu za rođendan poklonila zlatnu pločicu na kojoj piše «VOLI TE SANJA». JA...
JA sam bila ta koja je 4 dana plakala i 4 dana nije ništa jela. Samo pila vodu.
JA sam ta koja se boji izići van sa društvom u strahu da malo ne popije i da mu po 100. put kaže da ga voli.
JA sam ta koja se boji da će ga neka druga poljubiti mjesto mene.
JA sam ta koja ga želi zagrliti svaki put kada ga vidi.
JA sam ta koja još uvijek misli na njega.
JA sam ta koja ga najviše voli i nitko ga neće toliko voljeti.
JA sam ta koja misli da je savršen, a nije.
JA samo želim da me opet «onako» na svoj način pogleda.
JA samo želim da vidi da mu nedostajem.
JA samo želim njega...