Marketing
Bilo je pitanje vremena.............
Mood:svakom loncu poklopac....
Pozdravljam starce i ulazim u vlak za ZG. Sat i pol dosadne vožnje s nepoznatim ljudima u kupeu, tramvaj krivog broja, gužva. Aaaaaaaaah, stan. Bacam kofer i zavalim se na kauč.Gladna sam. Nitko ne odgovara na pozive za ručak. Ustajem i odlučujem otići do dućana. Biibiip.Poruka. Ah, opet oni.
Kljc. Shit, ključ je ostao unutra!
Oblio me hladan znoj. Kaj sad?
Problem:vrata se ne mogu otvoriti s vanjske strane i Cime nema!
WTF?
Zovem Cimu, ne znam kolko puta, ne javlja se. Starce neću zvati,ne treba mi još više panike. Bakici iznad ne želim ići, pa još me bu napila!Prolazi zgodan susjed (hm, jel mogu k tebi).
Sjednem na stepenice.....
Zovem frendicu. Uh, dobro, ima vremena za mene, malu jadnu....
Javlja se Cima, dolazi, al tek za 5 sati!
5 sati provela sam tračajući s frendicom (ne,nije mi bilo teško), ručak u Sc-u i kolači (mljac), šetnja centrom i sat vremena čekajući na željezničkom (p.s.daj složite neku čekaonicu tam, leđa su mi zakazala)...
Svi su me gledali ko da mi na čelu piše: "Da, zaboravila sam ključ."
Cima je došla s osmijehom na licu (fala fala, znaš da te volim nasmijavati). Dobro kaj ona nije zaboravila ključ.
Tramvaj. Stan. Da, ključ je ostal na kauču....Mamicu mu...
Grrrrrrrrrrrrrrrrrrr.....................
Od sad nosim ključ oko vrata!!
Post je objavljen 17.03.2007. u 15:02 sati.