Marketing
A palačinke?
Bilo nas je previše. Ili je kuća bila premala. Svejedno. Prošlu subotu iznenadilo nas je ružno vrime (ko Zagrepčane snig u 12. misec) pa smo planirani boravak na otvorenom zamijenili kućicom u Velikom Brdu. Otišlo popodne nas nekoliko i sve pripremili, ali kad je pa mrak vani, i svi došli, pa mrak i nama na oči. Najprije je par puta iskočio osigurač dok su električne peke radile pa smo sve ostalo pogasili da ne bi jeli sirove kumpire (a malo sirovog mesa dobro nekad i dođe, ha, ha) Jeli smo u smjenama jer nije bilo mista za stolom. Pošto je ovaj materijal dugovanje otprije neću veliku priču. Čisto da se zna.
(Saša – Padre padrone – preuzeo je najteži dio posla na sebe. Daj dite materi, reklo bi se u našemu kraju)
U nedostatku nekog kuhinjskog pribora, salata se mišala rukom. Ne'š ti? Na selu smo. Ko će malo?
(Kad si u restoranu onda ti svaka zvizdarija smeta, a kad se ode u seosku idilu, naglo nikome ništa ne smeta. Čak je poželjno. E, šta ti je glava…)
Naravno da se svaka broji. Upozorena sam prije na neke ekstreme po pitanju hrane i pića. Zadržat ćemo se samo na hrani. I Svagi.
(On je meni silno simpatičan. A što zna naložit Žiku, čovječe! I video zapis, koji pokazuje šta je pravo prijateljstvo, jednom ćemo prikazat pa kud puklo da puklo. Koji kratki fitilji. Pale su teške riči. I svi smo saznali ko je koga dva miseca svako jutro budio, koliko je ko kome dužan, šta je ko za koga spreman napravit…. A Žika je meni uvik izgledao krhko i smireno. "Ne sudi knjigu po koricama", kaže stara narodna. Kategorija - prskalica)
(Darko, Svago i Dino)
("Pa nije sve ovo moje. Ovo su mi drugi uvalili kosti na pijat". Možda bi mu i povirovali da nije državni službenik. Ma neka radna mista su jednostavno predobra za komentare, pogotvo kad se skupi ekipa (ništa osobno))
I da večer ne bi bila samo u znaku najprostijih ljudskih potreba (hrana i piće), podijelili smo uloge i igrali se.
(Bolje da ne kažem tko je šta bio, a bilo je svega. Doduše, Marko Žarković je bio "Marko Žarković". Najbolje je bilo kad je upitao "jesam li pjevač?". Popadali smo ispod stola od smija. Što se sluha tiče ima i gorih od mene, vjerujte).
(A tek druga pitanja? Jedna je pitala "imam li veliku guzicu?". Naravno da su muški jedva dočekali)
(Koliko nas je bilo, zaboravili bi koja smo pitanja postavili i šta nam je odgovoreno. Totalna zbrka)
(E, za njega moran reć - sestra Bernardica. Ma vidi mu blažene face...)
(Nije moj posal! Ivana)
(Martino, Ivanka i Aca)
(Filip se doslovno Martinu popeo na vrh glave.)
(A je li? Falilo kolača! Kako i ne bi...)
(Ko je u tajnosti kova plan za palačinke kad svi odu?! Znamo mi sve… A oni o'šli u Pink pantera i Marinete… Ma nemaju oni pojma! A i ko bi za sve ispeka? Kažu da Svago može pojest 15 komada iza večere)
(Duo fantastikus. Saša i njegova najdraža kćer Aca. A i rođak Babić. Šta generacije, šta kategorije, šta šta... Ma u nas sve i svi prolaze. Ako su za feštu.)
Post je objavljen 16.03.2007. u 20:31 sati.