Iako rođeni otočanin studirao sam u Sarajevu i veći dio studija stanovao blizu sarajevske pivovare. Za razliku od marlbora kojim su se prave sarajlije s pravom ponosile, bureka i ćevapčića, sarajevsko pivo su uglavnom pili oni što su morali, jer je bilo najjeftinije. Toplijih dana se često nije ni moglo piti, «miris» je bio prejak, a o okusu ne bih ni pričao. Ipak sam ga radije pio nego apatinsko koje se nenormalno pjenilo, ili banjalučki nektar koji mi je bio slatkast, baš onako šminkerski.
Nedavno sam u konzumu naletio na «sarajevo beer». Uzeo sam jedno iz nostalgije i zamislite, nije uopće loše. Ne znam jel netko kupio pivovaru, al znam da je ovaj vikend akcija i da ću s guštom piti sarajevsko. U Sarajevu ima i sretnih dana.
Post je objavljen 16.03.2007. u 12:32 sati.