Ne jednom sam citao da psi ne umiru! Bezuspjesno sam nastojao otkriti sta se onda s njima zbiva! Kada sam procitao Willa Rogersa:
"Ako psi nisu u raju, onda hocu ici upravo tamo kamo su oni otisli"
mislio sam da sam shvatio!
Ali, jucer mi javise da su Maksa polozili u raku iskopanu u dvoristu u kojemu je provodio vecinu svoga vremena. Uvijek je bio tamo. Bio je tamo i kada su mu doveli "drustvo" da ne bude sam, kada su ga i sluh i vid polako napustali, ali cim bi me ponjusio (a dolazio sam jednom godisnje, najcesce u jesen, na dan, dva) sjecanja bi mu proradila, mahnuo bi repicem i od nekud donosio igracku kojom smo se nekad davno tamo, u tom dvoristu zabavljali, trcali jedan za drugim, Maks i ja!
I ove jeseni cu u Maksov vrt, na dan dva. Njega su tamo pokopali. Vrtom ce gospodariti jedan drugi pas, a Maks ce biti u mome sjecanju kao u najboljim danima,
a ja jos ne znam kamo odlaze psi!
Post je objavljen 16.03.2007. u 08:21 sati.