Jučer navečer sam zvala kolegu s posla. Pa ga nisam dobila. Pa sam zvala svoje cure iz uprave jer su one dobre s njegovom ženom (koju isto poznajem, ali ne toliko da imam njen broj moba) da mi daju njen broj, pa da ja dođem do njega. I da odradim papirnati dio posla...
U svojoj kuhinji. Uz kuhanje za danas..
Onda sam se probudila usred noći. Pa nisam mogla spavati. Pa su mi kroz glavu prolazili svi mogući scenariji kako nešto može poći po dobru ili po zlu...
You know what - ona stvar s blatom do jaj(nik)a...
Pa me ujutro zvalo jedno sedmero frajera, iz iste firme, s istim zadatkom (tko je tko nisam uspjela poloviti), uglavnom, svakom sam morala ispričati sve od početka, s detaljima i svaki mi je obećao poslati dozvolu na fax...
Sad čekam jutro da vidim sve te silne papire na svom stolu. Ako dobijem jedan, bit će super!!
I na kraju, jer sam natjerala Guzdu da dođe doma par sati ranije, ne zbog mene, već zbog njegove ljubimice - sada pizdi kako sam mu uništila radni dan. Ma moš mislit..
A nekidan je imao vremena pobjeći malo - skrenuti stotinjak kilometara - samo za svoj ćef. Onda nije bio "naporan radni dan"!
Eto veselja....
Post je objavljen 14.03.2007. u 21:00 sati.