Marketing
Perhan kod amidže Arslanagića
Perhan nije poginuo na kraju "Doma za vešanje"...on se samo pravio mrtav, a zapravo je svojim telekinetičkim sposobnostima skrenuo metke i izbjegao sigurnu smrt. Danas se Perhan vraća življi nego ikad. Nakon godina skrivanja, samoće i depresije, napokon je odlučio kako je vrijeme da krene u novi život...da ode u novi grad i zaboravi sve tragične trenutke svog života...da zaboravi nju...Azru...i njeno dijete koje joj je napravio daidža mu Merdžan...
Na brzinu je pokupio sve svoje stvari i zadnjim dinarom platio burek i kartu za vlak do Zagreba. Stigao je kasne zimske večeri...vjetar je raznosio stare novine po asfaltu...gomila ljudi je vrvjela zagrebačkim ulicama, a Perhan je, sam bez igdje ikoga, sjedio na hladnom pločniku čekajući da po njega dođe amidža Arslanagić. Petnaest godina je prošlo od njihovog zadnjeg susreta i Perhan se pitao hoće li ga amidža prepoznati...
- Perhaneeeeeeeee!
- Amidža, jes to ti svega ti?
- Živ si, Perhane! Živ si bogami! Ipak je gatara dobro govorila!
- Jesam moj amidža, šuti nemoj da me pitaš ništa...vodi me što pre odavde.
- Mnogo mi je drago što te vidim, Perhane. Samo nemoj da se sekiraš...amidža je tu šta god bude trebalo. Nego, ajmo nas dva da proslavimo tvoj dolazak. Biće muzika, biće žene, sviraju trubači, a za pare nemaš da brineš - ima amidža kolko ti srce želi! Ima da se osećaš ko kod kuće!
- Može amidža, kako god ti kažeš...
- Konobar, daj meni dupli štok i daj malom šta će da pije!
- Nemoj amidža, nije mi baš do pića...
- Eee, moj Perhane, jebemu leb, pa što nećeš da piješ?!
- Bolje da ne pijem...kad popijem odma se setim Azre i...jebiga...
- Nije vredno sine! Ionako je tuđe dete nosila! Popij malo, proveseli se! Pogledaj kolko žena na jedno mesto. I ja sam nekad bio ko ti...voleo sam Ramziju više nego ikog, al jebiga, nisam imo para ko Hasan... Tugovo sam u početku, al onda sam svatio da je najbolji lek za ženu - druga žena. A dve još bolje! Večeras ćemo nas dva da se zezamo i da više zaboraviš tu Azru zauvek! Vidi kolko lepotica ovde ima! Popij ljutu sa svojim amidžom i nema da brineš...
Ajde, nemoj da ljutiš amidžu. Popij jednu pa ću nešto da ti dam!
- Oćeš da mi daš novu ćurku?
- Ma kakva ćurka, budalo! Nije ćurka više mamac za devojke! Danas se one pale na nove nokie. Evo ja ću tebi da dam svoju nokiu, nedavno sam je kupio u Nemačka, tako ćeš lakše da priđeš devojkama.
- Pa dobro amidža, onda može jedna rakija.
- Taaaako, to je pravi čovek! Ako može jedna, mogu i dve... Osećam da je večeras tvoje veče!
Dok su cigani trubači bez prestanka znojili raju zvukovima svojih pjesama, Perhan se sve više opuštao uz piće i muziku.
- Perhaneeee, evo priveo sam jedno devojče samo za tebe. Vidi je, lepša od Azre! Ajde, nemoj da se stidiš!
- Lepa je, amidža, nema šta...al neka još malo...dobro mi je i ovako. Ne moram odma prvo veče svašta da radim...
- Šta si se stiso?! Nema kad vreme da se gubi! Naučiću ja tebe šta pravi muškarac treba da čini sa ženama. Popij još jednu pa ćemo da igramo.
- Dobar si, amidža! Pravi švaler... Da bar ja mogu bit napola ko ti. Gde bi mi bio kraj?!
- Ajde, Perhane, ne pričaj svašta. Ti ima da budeš bolji od mene. Vidi kako si lep! Još si mlad i hiljadu žena čeka u redu na tebe... Jesi primetio kako te sve devojke gledaju isto ko daidžu Ahmeda kad je dotero novu mečku u selo, a?
- Pa primetio sam...
- E pa to ti je znak da možeš da dobiješ šta god oćeš samo moraš fino da im priđeš...ajde, popij još jednu pa otiđi do ove devojke levo od šanka. Dao sam ti nokiu, idi pa je lepo pitaj broj... Ajde da vidim šta znaš i umeš sam, dok se ja zabavljam s drugaricom...
Jedna rakija za drugom i Perhan se potpuno opustio i prepustio magičnim čarima noći, pjesme, plesa i djevojaka. Ohrabren prvim uspješnim dobivenim brojem, nije stao, već je sa svakom sljedećom curom išao još korak dalje. Nakon treće je shvatio kako je amidža bio u pravu. Azra je ostala daleko iza...svakom minutom sve dalja i dalja...
Učenik je već prvu večer prestigao učitelja, pa je učitelj mogao samo s nestrpljenjem iščekivati kad će mladom Perhanu ponestati gasa. Ali nije ni on trošio vrijeme uzalud...
Amidža kao da je stvarno imao pravo...bila je to Perhanova večer...
U tom silnom zanosu svih osjetila Perhanu su se iznenada vratile i telekinetičke moći za koje je mislio da ih je izgubio zajedno s Azrom...
Oduševljenje tom spoznajom ubrzo je zamijenio strah od prošlosti koja je za njega predstavljala nikad riješenu enigmu. I kao za inat, kao da se i sama sudbina urotila protiv Perhana, začuli su se zvuci pjesme Ederlezi: Same amala...oro kelena...oro kelena...dive kerena...
...sa o Roma, babo, babo
sa o Roma, o daje
sa o Roma, babo, babo
ej, Ederlezi
sa o Roma, daje...
Azra! Azra! Azraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...
Igrali:
Perhan - Slobo
amidža - Aarsla
Post je objavljen 14.03.2007. u 08:12 sati.