Bilo je to prekrasno prijateljstvo.Uvijek ću se nadati da je toj osobi naše prijateljstvo znaćilo isto toliko koliko i meni.Ali ljudi se mjenjaju.Ja sam se promijenila ali i ta osoba isto.Vidimo se skoro svaki dan ali više nije isto.Prije sam se radovala svaki put kad sam ju vidjela i trcala sam joj u zagrljaj,a sada kad vidim taj pogled obuzme me tuga,preplave me sjećanja i samo bi bila sama i plakala.
Žao mi je.stvarno mi je Žao što je sve tako završilo.ja mislim da nismo mi krivi.Nešto/netko nas je razdvojilo.Nešto/netko je polako gradilo proziran zid između nas da nismo ni primjetili samo odjednom se nismo mogli primit za ruke,zagrlit ni ništa zid nas je sprijecio.Nismo ništa pokušali da ga srušimo i on je ostao.Na žalost postaje čvršći iz dana u dan.Toliko sam suza isplakala,toliko sam vremena potrosila Žaleći za izgubljenim ali sad ne vidim razloga za sve to.Moram se pomirit s time da je gotovo i da se neće više vratiti jednostavno je tako.To je život.
Uvijek ću se sjećati te osobe,svega što smo prošli zajedno,svih mali stvari i trenutaka koji su bili samo naši i ničiji drugi.zaboravit cu ružne stvari kojih je na sreću bilo jako malo i čvrsto ću se nadati da sve to nije bila laž i neću više plakati zato što je gotovo,krenut ću dalje sa novim ljudima i uvijek ću se smijati zato što se dogodilo.
P.S.-ako vam se ne svida sta pisem nemorate citat moj blog,ja cu pisat o cem god hocu
pozdravi:pozdravljam vas sve osim jedne odredene osobe.
Pusa svima!
Post je objavljen 13.03.2007. u 21:59 sati.