Možda je ovo glup naslov za post. Naša dva pomorca oteta u Nigeriji, puštena su. Nekako baš u to vrime i moj se Pomorac sprema za ukrcaj. I to baš u Afriku. Igrom slučaja taj ukrcaj je propa. Ukrca se prošlu sedmicu u Ameriku. Ali tu je opet ono šta ti neda mira. Avioni, otmice, terorizam, fundamentalisti... I koliko god ja to pokušavala prihvatit ka nešto normalno, ka nešto šta se mora uvik se brinen. Jedina utjeha je to šta je sad komunikacija puno bolja, šta su ugovori kraći. I zato prošlu sedmicu nisan bila cila svoja. Nisan još uvik ali doć će to na svoje. I nadan se da neće bit komentara tipa, lako je tebi, imaš love. Jer Pomorac je nakon tri godine dobija prekid ugovora na Jadroliniji, a ne možemo živit od zraka i ljubavi.
E, a sad nešto drugo. Meni sve ovo glupo izgleda bez slika. Cili dan pokušavan skontat kako stavit slike. I koju god uputu pročitan naiđen na puste hijeroglife. Pa ljudi Božji, nisan ja studirala egiptologiju, odnosno je li neko misli na nas u četrdesetima. Pa nan triba sve nacrtat, korak po korak, po mogučnosti ono: pritisni ovo... pritisni ono. A najbolje ONO.
Ma nema veze, za mene je i ovo uspjeh, a pomalo doć ću ja i do slika.
Post je objavljen 13.03.2007. u 13:07 sati.