Draga Sara
Ponekad noću sanjam JEDINOGA...nebude tu ni poljubaca ni nekih rječi,,,jednostavno ga ugledam,,,,,,ali to mi je dovoljno,,,,,da se ujutro probudim sa uzlupalim srcem,,,,i cili dan nedođem sebi.....fale mi njegove oči,,njegove usne,glas ruke..kosa ...priče sa njim,,smijanja,,poljubci,,,,,kako prihvatiti spoznaju bolnu spoznaju da više nije tu kraj mene u mom naručju,,,ali i dalje je u meni...moje srce je njegov dom,,,bojim se da će zauvjek biti tu,,,da ga neću moć izbacit,,,da će me njegov lik proganjat zauvik...bojim se noći oću li ga sanjat,,,,dana kad mislim na njega,,,,bojim se budućnosti bez njega,,bojim se............
Post je objavljen 12.03.2007. u 20:51 sati.