Marketing
Danas sam išla ujutro u školu. 
Imali smo tjelesni i skakali smo škarice. Ja sam jedva prekočila 125 cm. Uglavnom, na hrvatskom smo otišli ča. Nije nam se dalo slušati tu smrdljivu bombu.
Dobro da nismo pisali. Došla je na prvi sat i rekla nam da je zaboravila pitanja, pa čemo sutra pisati. Bili smo happy kao nikad prije.
Tako da smo zadnji sat otišli ča. Neki su pušili, a neki nisu. Ma uobičajan dan. Kada smo išli natrag sreli smo jednoga idiota, kojega su izbacili iz ove škole! Pa smo snjim išli. Imao je neku ideu da svi izađemo van, a nama je pao mrak na iči. Ne znam da li se uopće pere. Ma tip je odvratan. Gori je od naše nastavnice iz hrvatskoga. Ima neke gnojne žute prištiće, ma ne znam da li su uopće žuti,možda su i zeleni, ma uglavnom bljak. Izašli su neki koji idu na moju stanicu, a ovi ostali natrag u rešetare. Uglavnom bit ove priče je da nas je tip iz auta gađao jajima. Užas! Sva sam bila ljepljiva od jaja. Čudno je to da me mama nije pitala što mi se dogadilo, nego je skoro pala sa stolice od smijeha.
Ma grozno. To je to, i nepokušavajte se smijati.
Bokić!
Post je objavljen 12.03.2007. u 18:25 sati.