Marketing
Šta ti je život...
Katastrofa.
Tu nam je došla baka na ručak.
Ok je moja baka, čist ok…
Al mislim da se Domi ne bi složila s menom. Još uvijek ima traume od onda kad je u subotu, u 9 ujutro došla i prvo 10 put pozvonila, a onda ušla ko neka vandalka i zaderala se: „Dobro jutreko! Evo sireka i vrhnjeka!“
A tak smo lijepo spavale…
A danas mi je isto digla tlak.
Počela je neš gunđati da kak sam ja lijepe pjesmice pisala u 3. razredu, da kak sam lijepe nagradice dobivala, da zakaj sad više neću pisati, da bi sigurno bilo dobro… Joj daj molim te OHLADI!!
A onda se još i mama priključila. Da, stvarno… Kak baka ima pametne ideje…
Katastrofa.
Ustvari, pišem ja. Ali ne pjesme. To mi je nekak šitno.
Pišem knjigu.
Ustvari, to vam nije neka posebna knjiga, čist onak da ubim vrijeme…
Da.
A tu sam knjigu posudila mojoj ljubljenoj Pauli, a ona ju je… Izgubila…
Super.
Lijepo ju molim da ju pronađe. Meni za ljubav.
A ta knjiga vam nije knjiga kakvu bi moja bakica htjela.
Ona bi bila najsretnija da pišem kak idem igrati gumi-gumi s frendicama u pet.
Žbljuf.
Kajgod.
I tako…
Još moram spomenuti onaj LEDENI izlazak jučer…
Bakina vestica me iznevjerila.
Ustvari, topla je ona, samo ima rupe pa onda kad zapuše vjetar… Brrrrrr……
Evo, tu je jedna jedina slikica koju sam uspjela poslikati dok su se još moji ledeni prsti bili u stanju micati…
Dina, Renato i moje legendarno labello. Od nas silnih cura jedino ja imam labello. Heh. A ova slika je jedan od primjera da je ljubav fakat slijepa… Mislim… Sad je Renato postal i vizažist! Dinin sluga pokorni… 
I na kraju, po običaju naaajveća pussyca svima...
Post je objavljen 11.03.2007. u 15:28 sati.