Koračam stazama ljubičica,
Za tuđim koracima.
I mogu se praviti da sam prvi.
Otkrivam žubor
I sve povezano je i ima smisla,
Daleko od betona,
Daleko od razbijenog stakla.
Udišem potoke divljine,
Utapam se
I ne tražim da me se spasi.
Mogu umrijeti tu,
I trulež ima miris čarolije.
Daleko od betona,
Daleko od razbijenog stakla.
Nek' me porazi drveće,
Nek' me preraste trava,
Kamen nek' me smekša,
I rosa nek' me hrani.
Ja sam na kraju puta,
Ja sam stigao kući!
Ne tražite pronađenog...
Post je objavljen 28.04.2007. u 00:01 sati.