Marketing
hm...
Zadnjih nekoliko dana ili radije recimo tjedana sam puno ramišljala...Radije recimo neke sam stvari rješavala sama sa sobom...Mučilo me dosta toga zbog čega sam prije bila u bedu ili loše ili tak tak,opterećivala sam se oko nečega i time nisam mogla onak full uživati,neke stvari sam zanemarivala i zapostavljala...Puno u tome je pridonio jedan razgovor s dragom proferoricom iz kemije,pa s mojim drafim i s meni dragim ljudima...Mučilo me to kako sam obučena,kako mi šta stoji,kako sam našminkana,dali me ogovaraju,kaj misle o meni,zabrinjavalo me to kaj si moram kupiti da ja imam,mučilo me kaj imam male sise...To me užasno opterećivalo i bacalo u očaj i nakon svega sam sama sebi rekla DOSTA!!!
Shvatila sam da čovjek mora biti zadovoljan onim kaj ima,da mora znati nositi to kaj ima,da nije važno jesu li koji komad odjeće došo 100kn ili 600kn...Nosim ono što volim i u čemu se osječam opušteno,ono kaj mi stoji...Mučilo me to kaj tam neki misle o meni,ali sam si rekla,pa HALLOO,ljudima s kojima se družiš imaju samo super mišljenje o tebi a oni s kojima se ne družiš njihovo te mišljenje ne diralo,oni ili komentiraju ili iz zlobe ili iz zavisti ili iz ko zna kog razloga...
Mučilo me kaj imam male sise,i htela sam veće,a opet nisam jedina a i tak sam stvorena jer valjda takve najbolje odgovaraju mom tijelu i sigurno bi zgledala smešno s većim..Nemam sise za popizdit ali imam guzu...Nebrem to mjenjati nego naučiti s time se nositi i živjeti...Mučilo me to kak sam se našminkla ovo ono,dali mi se prištić vidi ili ne,pa sam mislila pa nemam ja jedina te probleme i opet je vredu...Mučile su me bezpotrebne sitnice i sad sam puno bolje...Iskoristim dan najbolje kaj mogu jer taj dan se ne vratil...Sad sam si planirala kupiti pa neke nove krpice koje bi imala sam jednom na sebi ali sam odustala od bezpotrebna bacanja novaca,umjesto tajci i minice kupit ću trapke i običan t-shirt koji mogu obuč na sve i osječat se super a ne minicu zato da me gledaju...Imam robe koju rjetko nosim a stalno bi novo...Nekako sam shvatila da moram biti zadovoljna onim kaj imam jer neko nema ni to...
Velika je promjena u mom ponašanju i razmišlajnju i kad sam to sve odbacila osjećam se super..Mogu uživati s ljudima do kojih mi je stalo bez opterećivanja i da ih pitam a mi je dobro tak,i mogu biti opuštena i nasmijana...Hm,nije da sam full prestala s tim ali sam blizu...Razmislite i vi malo o tome,ima smisla...Idem ja sad...Šaljem vam puse....
Post je objavljen 09.03.2007. u 16:47 sati.