Možete bit zaluđeni svojim profesorima al će vrijeme brzo proć i onda ćete shvatit kakvi su oni zapravo... A one koje mrzite ćete izgubit i tek onda shvatit njihovu pravu vrijednost pa će vam bit žao... I ostat ćete s onim gadnim i zločestim profesorima koji su se nekoć činili dobrima... Ali se nadam da ćete biti dovoljno hrabri i jaki da izdržite s njima do kraja.
Takav primjer je moja raska. U 5. razredu je bila sasvim normalna žena (ili smo mi možda tako samo mislili) i oni koju su skužili da smo prinova u višim razredima uvijek su pohvaljivali našu rasku i govorili da je najbolja a da su ostali šrot... Mi smo samo odgovarali kako znamo sa širokim osmjesima na licima i puno ponosa.
Svi govore kako je prije bila bolja ali ne znamo što ju je promijenilo. 5/6 našeg razreda ju ne podnosi.
Jednostavno se užasno promijenila i to ne čini dobro ni njoj ni nama. Njoj zato što nas sama okreće protiv sebe a nama jer ju ne možemo više gledati.
Jučer pošto svaki dan nosim iPod u školu da bi po putu imala nešto za zabavu, Veba me zamolila da joj posudim slušalice jer je ona izgubila svoje.
I dobro sad imala ih je jedan školski sat. Poslije toga je slijedila fizika. Naše profe nema pa smo imali stručnu zamjenu iz drugog turnusa. Veba je nekaj kopala po torbi da si izvadi stvari pa je izvadila i svoj mp4 sa mojim slušalicama.
Profa je rekla da joj mora to dat i da će joj na kraju sata raska to vratit. Meni je bilo žao jer su moje slušalice bile gore. Beta i ja sad sjedimo zajedno pošto imamo zamjenu i tak kak smo sve prepisale i riješile vježbenicu Beta je pogledala na mob kolko je sati pa joj je profa čopila mob i rekla da će joj raska vratit na kraju sata... Ah isto ko i Veba...
Na kraju nastave sam otišla do raske i pitala ju jel smijem dobiti svoje slušalice natrag jer ja ništa nisam skrivila, to su moje slušalice a ne Vebine. Ona je rekla da nemrem dobit i da se odem "dogovorit sa svojom prijateljicom Andrejom".
Ja sam pošizila na to i otišla do razreda.
Tamo smo se spremili za doma pa smo Veba, Beta i ja s potporom Majom i Hel opet otišle pitat rasku dal smijemo dobit stvari. Raska je rekla da ne i da roditelji moraju doć po to. Mi smo pitali zakaj i još nismo završile kaj smo imale za reć a ona je već na >onaj način< govorila da možemo lijepo ić iz škole i odletila u zbornicu. Meni i Beti su suze krenule na oči.
Ja sam nazvala mamu i rekla joj kaj se dogodilo jer ja njoj uvijek sve kažem kad nešto loše napravim. Bolje da sazna od mene neg od nekog drugog pa dobim kaznu jooj...
Hel i Maja su onda otišle a Beta i ja smo bile tak bjesne da smo odlučile otić u zbornicu gdje inače ne smiju ulazit učenici ali ipak ovo je bio poseban slučaj. Mogla nas je bar pustit da završimo kaj smo imali za reć pa ne bi ušli u zbornicu!!
Veba nas je vani čekala. Beta i ja smo ušle i pogledom tražile rasku i kad smo ju našle otišle smo do nje.
Prije neg kaj smo ikaj uspjele reć ona se počela derat da izađemo van, da nemamo pravo tam bit i tak. Mi smo izašle a ja sam na izlazu rekla da nećemo napustit školu dok ne dobijemo svoje stvari natrag.
Kad smo se vratile u hol pedagogica je došla odmah iza nas i pitala nas kaj je to tam bilo. Mi smo objasnile da smo samo htjele svoje stvari a ona je rekla Beti da ak progovori još riječ da će joj dat ukor. I onda je rekla nek izvolimo napustit školu.
Beta i ja smo se rasplakale i sve tri smo krenule doma. Veba mi je putem srala da sam glupa jer se plačem i kaj god bi spomenula kaj ima veze s tim suze su mi išle još jače.
Veba i ja smo otišle u knjižnicu a Beta doma.
Neću sad pričat kaj je bilo u knjižnici jer je uglavnom bilo jadno a ovo je ipak post o nepravednom kažnjavanju.
Samo ću reć da me mama bila nazvala na mob i rekla da je raska zvala doma i rekla baki da mi starci trebaju doć danas u 13:15. Onda sam pol sata pričala s njom i derala mi se u slušalicu kak moram uvuć rogove i ta druga sranja.
Mislim znam da ona ima pravo al ipak... Nemora mi zbog toga uništit sluh...
Navečer sam pričala s Larom na telegon kad mi je u sobu ušao stari s odurnim izrazom face. I reko mi je da skratim poziv pa da nazovem poslije. Ja sam to i napravila. Tata mi je reko da je raska zvala i da je rekla da smo napravile nekaj jako grdo i zločesto i da ćemo dobit kaznu. Ja si mislim kaj smo napravili!! Išli smo tražit natrag svoje stvari!! Mislim fakat... Žena to radi iz čiste osvete i ničeg drugog. Velim vam da se pogoršala i to ne mislim od 8. razreda kao neki nego već od 6.
Još sam jednom tati rekla kaj je bilo pa sam opet nazvala Laru i pričala s njom sat vremena, 26 minuta i 39 sekundi. Hehe :)
Dakle danas kad smo ušli u školu ja sam prošla kraj raske i pozdravila profesora koji je stajao pored nje. Nije mi padalo napamet da nju pozdravim nakon njene glupe besmislene odluke.
Cijeli dan sam jedva čekala 1:15 da dođu starci i da idemo na taj glupi sastanak. Nije me bilo briga dal ću dobit ukor jer sam ga već imala u 6. razredu. Ja nisam zločesta osoba. Možda ponekad pretjerujem s tim borbama za prava iako znam da nikad neću niš postić ali eto takva sam i to sam naslijedila od mame. Ona je ista ko ja i uvijek kad joj se nešto ne sviđa ona će pokušat preokrenut situaciju tako da bi dobila svoje. Spremna je napravit cijelu scenu, a ja mrzim kad to radi jer me onda sram. Al ipak uspije dobit kaj oće. A ja nikad ne uspijem a još sam i gora... Ona to nije radila u školi...
Ja sam takva otkad sam se rodila I uvijek sam sve tjerala po svom. Ak tak nije bilo znala sam bit i puno gora...
Inače mi smo valjda i malčice dizale ton od bijesa ali ništa strašno. A sve tri smo škorpioni po horoskopu... Jooj...
Ali uglavnom di smo stali... Došli su Vebina mama i moj tata a Betini nisu mogli doć jer joj je tata na Lošinju a mama mora cijeli dan radit. Raska je Vebinu mamu i mog tatu odvela u bivšu zbornicu i tam su nekaj pričali.
Veba je morala ić na engleski a Beta i ja smo čekale na stepenicama. Onda je raska izašla van i pozvala me da uđem i rekla Beti da ode u razred po Vebu pa da i njih dvije dođu. Ja sam ušla i odmah mi je pedagogica rekla da ispričam kaj je bilo, kak ja doživljavam tu cijelu priču.
Ja sam ispričala sve što se nalazi u ovom postu i to je bila istina.
A raska je rekla da smo se derali na nju, da smo se derali kad smo ušli u zbornicu i da je Veba bila s nama, da će ona pozvat policiju da nas ispita i tak... Na to s policijom je moj tata pošizio. Prvo je počeo govorit da joj čestita na tome kaj je rekla. Izgledala je zadovoljno a ja nisam mogla vjerovat. Onda je počeo govorit kako stvarno nema razloga da to kaže, da to nije pedagoški i da nije u pravu. Već sam se pobojala da će joj čestitat. Uh.
I Vebina mama se borila jer je raska uporno govorila da je Veba bila s nama u zbornici ali to nije bila istina!!
Pedagogica i raska su izmislile svoju verziju priče tako da bi nas mogle kazniti. Obje su rekle da smo se užasno derale u zbornici i da smo bile jako bezobrazne... Hmm, pogodite... NIJE ISTINA!!
To je njihova glupa verzija priče a naravno da će i ostali profesori stajati na njihovoj strani.
Raska je rekla da se mi igramo s njenim osjećajima ili nešto u tom stilu pa je moj tata opet počeo da to nema razloga za to, da je glupo to što govori i tak... Uglavnom zakon. Nisam znala da i tata ima takvu stranu... Dakle možda sam i od njega malo naslijedila, ko zna...
Raska je rekla i da je pedagogica njoj rekla da nas je morala vuć iz škole. Ja nisam mogla vjerovat kak oni izmišljaju...
I pedagogica nam je rekla da smo sve tri "s pravom" dobile ukor.
Poslije je moj tata rekao da mora još nešto reći al da to ne želi reći u nazočnosti djece tak da smo Veba, Beta i ja morale izaći van. Tračale smo rasku i govorile kaj ćemo joj napravit.
Tamo je bio domar i smijao se na to i shvatila sam da su on i još neke čistačice ustvari jako dobre jer uvijek slušaju naše priče a ne vele profesorima... Ah vjerojatno i njih teroriziraju. Ta škola je nenormalna. Trebali su nas učit da živimo u zajednici sretni i da poštujemo druge ljude a ovako nas samo odučavaju od toga...
I na zidu kraj ulaza u zbornicu piše nešto u stilu "škola bez nasilja" i onak neki čovci stoje jedan do drugog...
Taj plakat uopće ne vrijedi za našu školu i ovo je bio jednostavan dokaz.
Danas sam shvatila kakva je pedagogica, da nije tu da nam pomogne nego da pomaže profesorima kad se okrenu protiv nas i da nas svi skupa zaseru prije srednje. Ovo STVARNO nije bio razlog da nam to naprave. Al FAKAT.
To je samo osveta i mržnja prema djeci. "MI NE BI RADILI OVAJ POSAO DA NE VOLIMO DJECU". Aha, da, dobra fora...
Jeste možda fulali?? Jel možda "MI NE BI RADILI OVAJ POSAO DA NE VOLIMO MUČITI DJECU"?? Mislim da da...
Svi su se naši roditelji složili s tim da nema razloga da nam to naprave al jebiga kaj je tu je.
Još dok je trajao njihov razgovor "bez djece" u bivšoj zbornici, naši iz razreda su prisluškivali izvana. Svi misle da je nenormalno da nas tako kazne.
Kad je to završilo dala sam tati torbu jer se on morao vratiti na posao. Ja ne bi al kaj sad...
Nastavila sam put doma s Vebom, njenom mamom i Betom. Cijeli put doma smo govorili kak je raska sve lagala al jebiga ko u ovom glupom svijetu vjeruje djeci?? Kad dođe do ovakve situacije djeca su jedina koja govore istinu al naravno to nije važno važno je da mi dobijemo kaznu 3 mjeseca prije kraja jebenih 8 godina u glupoj OŠ Samobor!!!
Veba i njena stara su otišle u Eru a Beta i ja dalje. Otišle smo u 'Janu', dućan koji posjeduje Betina mama pa smo joj pričale kaj je bilo. Meni je Betina mama zakon jer se ona isto voli borit za prava. I rekla je da je raska gotova kad se Betin tata vrati pa joj mama ode u školu.
I rekla je da pošto zna neku ženu koja radu u novinama da stavi to u novine...
Koji divan naslov "¸RAZREDNICA I PEDAGOGICA LAŽIMA DODJELILE UKORE DJEVOJČICAMA KOJE SU HTJELE VRATITI SVOJE STVARI".
Trebale bi doć moja i Betina mama skupa, e, raska bi odmah dan poslije završila u ludnici.
Jako sam se razočarala u pedagogicu iako sam znala da će stati na raskinu stranu. Ne mislim više nikad ići na razgovor kod nje. Odbijam čak i ako budem poslana. I iako moram gledati rasku 225 minuta na tjedan, neću se uopće obazirati na njenu pojavu. Hladno ću odgovarati na pitanja ali za mene vrijedi kao da je mrtva. Nije me briga gdje je.
Danas je na tom razgovoru rekla "Ne mogu vjerovati da su to moje učenice napravile." Kao prvo KAJ SMO NAPRAVILE (???) a kao drugo, da joj je tak stalo do toga kaj mi radimo i da smo mi fakat "NJENE UČENICE" (kaj ne želimo bit) ne bi nam to danas napravila.Eto tako su prošla dva nepravedna dana. Pročitajte kaj je Beta napisala o tome.
I slažem se s onim kaj je napisala da ne upisujete svoje dijete u O.Š. Samobor jer je to najgora škola u Hrvatskoj!! Požalit ćete!! Ako živite u Samoboru i želite upisati dijete u školu prije ga upišite u O.Š. Bogumila Tonija ali pazite se ove divljačke vražje ustanove. To nije mjesto gdje će učiti vašu djecu, to je pakao gdje će ih mučiti. Ja sam sve to proživila i svi ćemo imati traume zbog te glupe škole...
Boli me kaj sam dobila ukor al je fakat nepravedno. Sam nek oni nas useru. To će im se vratit jednog dana... Sigurna sam.
Post je objavljen 07.03.2007. u 18:32 sati.