He, he...Čitam danas po novinama kak su se tri državljana BEIHA odnosno balavca lopovčića uhićenih i privedenih u policijsku postaju na Črnomercu provukli kroz portu i otišli u žuđenu slobodu. Pa su ih opet vatali. Čitam kak su popalili dost love s plastičnim pištoljom i kak su se čak i taksijem vozili poslije pljački. Oblast su im bile kockarnice i kladionice. Al ovo kak su išetali i još u lisičinama njih tri zajedno ko tri topla brata... I pitam se...Ne, ne pitam se, jerbo mi je znano sve. Sam mi nije jasno kaj znači ak je jedan od tih tatova imal amputiran prst, kaj to znači. Kak je mogel iz lisičina i kaj je ovaj kaj ih je trebal držati na oku i obradi delal. Pušil, kenjal, meditiral. Slučajno se sjećam prije par godina slične fenomenalne akcije djelatnika iste postaje. Naime kaj, pretežno djelatnike morete najti na ćevapima, oko placa na cugi ili u zabitim kafićima u kvartu. Kad je frka treba im, zbilja im treba. Tu su kad fulate zebru za par centimetara ili kad nedajBože vi prijavljujete nekog drugog. Onda budu vas ispitivali ko pred svetim sudom inkvizicije i nakon par sati: ime i prezime, zašto, otkud vi tamo, kako je izgledao, jeste li sigurni, što vas je ponukalo da se baš nama javite, jeste li sigurni drugi puta...vi ćete biti na rubu da velite ili: pričinilo mi se ili još gore po vas: ja, ja sam to napravil i gotovo. Strpajte me u buksu da zavšimo ovo mučenje ili me pustite doma deci i ženi.
Iz iste te postaje iz prve ruke znam dva bisera.
Prvi: jednom je ženska furala iz zapa a sadašnje fine onaj geldtašl pun love. Neka ju je lopina očito pratila i nakon nekog vremena u sporednoj ulici zašpricala joj je facu s držlopov sprejom, popalila lovu i odjurila. Ženska se je plakala od spreja i od muke, prodavačice u obližnjem marketu su joj pripomogle i prale je s vodom, a jedan kit kaj je namjeril gledat u miru tekmu i kaj je izlazil iz dućana s pivicama i po cijenu svoje najveće lagode odlučil je obaviti građansku dužnost. Zakaj? Zato kaj murje nije bilo ni u ludilu. I kak je zagledal frika kaj trči s geldtašlom tak je ostavil one pive i zapičil za njim. Trčal je trčal sve po uličicama, preskakal ograde za lopovom a sve ko u ovim drek filmovima i serijama kaj su nam natrpani svi programi. Nakon maratonske trke što zbog ne baš neke kondicije, a što zbog pivskog trbuha, lopovčina mu je za dlaku odmaknul. E, za to vrijeme već se skupilo nekaj murje iz okolnih kafića i zebri, pa i oni lupiše u trk. I uhvatiše ovog savjesnog građanina i s njim u stanicu. Pa pitaj ovo, pa ono...Savjestan građanin nikak dokazati da je on trčal za lopinom i da on nije lopina. Ne vjeruju ovi iz CSI Črnomerec. Ostao čovjek skoro do jutra sve dok nisu ufatili onog pravog. Sumnjam da mu je ikad više palo na pamet mijenjat pivu za građansku dužnost.
Drugi: Napravio spačku neki sin lokalnog moćnika s još moćnijim autom. Zabio se pripit i drogiran u bus. Stradali putnici, njemu i autu ništ. Došla murja nakon što su već ovi stradali putnici pušteni na kućnu njegu i pitaju tipa kak se zove. Tip je imal nenadjebivo ime (nesmem ga spominjat, al vjerujte mi nenadjebivo je i povezano s nuklearnom fizikom), al se s murjom nakon sve te pizdarije nije namjeravao sprdat i rekel je kak mu u osobnoj piše. Ovi mu narediše da ponovi, pa još jednom i još jednom. Te zaključiše da ga ovaj zajebava, a zaboraviše pogledat tu osobnu. I isprebijaše ga na mrtvo ime. Dobro sad, za to mi nije žal. Al ne sumnjam da bi ga isprebijali i u slučaju da je fulal za milimetar zebru.
Ne znam kaj bi rekla na sve ovo. Možda ono kaj je temeljno: nisam sigurna. Uz sve ove primjere i pizdarije nisam sigurna. Zvon...zvon...Evo stižu mi monteri...Naime, ugrađujem topove na ogradu, spavam s batom za meso ispod jastuka, hranim tri krvoločna dobermana i naravno, kutiju zmija otrovnica u podrumu. Ak sve to ne upali onda bum zvala murju. Na cugu.
Post je objavljen 06.03.2007. u 19:59 sati.