Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/fortunefaded

Marketing

27 & 42

ove ce godine zapoceti godina kad cu ja brojkom imati 27 godina.
ovo je godina i kad ce zapoceti godina kad ce direktor svemira brojkom imati 42 godine.

27 i 42 su meni, brijacici na brojeve, najdrazi brojevi.
a sanjarusa u meni koristi to kao dobru podlogu za sanjarenje o tome sto bismo on i ja mogli raditi zajedno kad budemo u tim godinama.

...........................

ne mogu se otkaciti od njega.
bas ne mogu.
a uopce ne kuzim zasto.
s trenutne distance (vremenske, op.a.) spram nase price, nasa prica uopce nije tako bajna kako sam ja zabrijavala da je bajna dok sam je prozivljavala.
pardon, dok smo je prozivljavali.
ne, krivo, dok sam je prozivljavala.
jer brijem da je on nije tako prozivljavao.

kad imas vezu na daljinu, koliko god ona imala mana, prednost je sto te boli od ceznje dok nema te osobe, a prilikom pak susreta eksplodirate.

ponekad smo eksplodirali zajedno.
pogotovo je tako bilo u prvim mjesecima.
no kasnije sam znala sticati dojam da bi on radije da me nema blizu mu.
i ne bih si to bila priznala naglas ni u kojem slucaju.
sad to mogu reci kao naglas, ali me jos uvijek boli negdje u utrobi nesto dok o tome mislim.
kako se mogu dovesti u situaciju da sam u stanju zabrijati da je ok, samo zato jer si ne zelim priznati da nije ok.
a nije ok.

...........................

radim li to i inace?
novi citatelj, sa znacajnom brojkom na kraju imena, rekao je

Ako se dovoljno dugo praviš da voliš nešto što ne mrziš, možda i zavoliš
misleci na moj posao, tj. moj odnos prema istom.
ja brijem da ja fakat volim taj posao.
jer je prekrasan i strasno zanimljiv, ako ti je podrucje interesa slicno mojem.
i volim ga.

naravno, postoji dio koji mrzim vezano za posao, a to je ukorijenjena neorganiziranost i povrsnost sustava.
a sve zbog toga sto ljudi ne vole uciti.

sjecam se price koju mi je kolegica ispricala (tek za ilustraciju):
kolegica je rekla da je jedna zena jako mila i draga, ali da je ona od nje dobila cir na zeludcu.
naime, moja je kolegica bila joj nadredjena 20 godina i ova bi je gotovo svakodnevno tih 10 godina dolazila pitati ista pitanja, dok je, kako moja kolegica kaze, u ponoc znala odgovoriti u kaj je bila obucena moja kolegica kad joj je sin, moj vrsnjak, isao na prvu pricest.



Post je objavljen 06.03.2007. u 20:07 sati.