Eh, koja li divota! Pišem post u bilježnicu! Da, tako je, pišem ga na papir i imam osjećaj da će mi otpast ruka od pisanja ali nema veze...
Razlog zašto to radim je vrlo jednostavan. Vidite, bijah prespavao kod svoje ljubavi Miška (detalji poznati samo nama dvojici:), a danas se trebah naći s Fraulein Helgom na trgu. A nosio komp sa sobom u njega. Poslije mi ga se nije dalo potezat sa sobom po gradu pa mu ga ostavih tamo, donijet će mi ga sutra. Ali mene je svejedno puklo da pišem post pa se evo ovako mučim (sve zbog vas...)
Dakle Helga... Dok sam ja jezdio iz Zaprešića i nadao se da neću zakasnit, ona je URANILA pola sata! I stiže poruka: „Ja na trgu. Ti?“ Divota! A ja tek u jebenim Gajnicama! Tako da me je čekala pola ure. No kada sam se konačno otelio, odosmo u „Oliver Twista“ gore na pivicu, najmanju of korz:) Pa smo se lijepo napričali, bogme. Nedostajala mi je ta zdrava, domaća, južnjačka perverzija, moram priznat. Iako me je preklinjala da prestanem biti tako otvoren s Miškom (Što? Maženje u Vinceka je preotvoreno?:), netko bi mogao pomisliti da smo couple. Odbih.
Ali to nas nije spriječilo da budemo svojski perverzni, ipak je ona moj katalizator bila dolje u Dbk. Poticala je, a nije se sama trošila :))))) Krasno... Eh, Iffy, da vidiš koje su promjene nastale od onog kad smo raspravljali u komentarima o jezicima i sl... TO smo već apsolvirali davno... Uh, ti bi se mogla pridružit Žutoperki u gledanju (a možda bi i vas dvije našle zajednički jezik;) .
No, nakon „Twista“ Helgi je porasla želja za hranjenjem pa me odvela u „Nokturno“. Nisam znao da postoji tako zgodan restorančić u Tkalčićevoj. U svakom slučaju, ona je mrcvarila pizzu dok sam ja kasapio malu vatrostalnu zdjelu lazanja. Ona je probala malo moga, ja njezinu. Iznenadilo me jaje na njezinoj ali nije bilo loše, to mi je prva takve vrste! Nažalost, malo mi je smetalo što je tako vatrena. A i Helgu je smetalo, također:
-Što je ovo? (guta neidentificiranu zelenu izraslinu)
-Nemoj, Helga, to ti je fef...
-Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!! (sipa u sebe sav sadržaj svoje čaše)
-...eron.
Nakon toga je bez milosti odlučila skratiti muke jadnoj jajatoj pizzi. Iako se ova borila svim silama da ne svrši u njenom citofarinksu, bila je poražena. S tim da je Helgi opet servirala surprise:
-JEBEMU, opet sam pojela feferon!!!
Nakon te rečenice ja sam svojim trzavim smijehom natjerao ženu iza sebe da povrati svoju salatu od tune natrag u zdjelu. Naime, klupe su nam se dodirivale pa su se vibracije s moje salave strane širile na nju jadnu koščatu i napravile rezonanciju. Ukratko, žena ne bijaše sretna.
Nakon što je Helga kraljevskim pokretom ruke (kao da doziva „Yellow Cab“) dovabila konobara, kešala je i odosmo. Sramim se priznati ali ona je sve platila. Naime, kraj je mjeseca i shodno tome ja sam u bankrotu. A ona je dobila 500 (slovima: petsto!!!) kuna od strine jer ju ova „nije odavno vidila“! Tako da me sram brzo prošao...
U međuvremenu je kiša prestala pa odosmo do Cinestara viđet što je na repertoaru. Htjedosmo pogledat onu dramu „The Queen“ ali počinjala je za 5 min, a red je bio kao da se dijeli bakalar penzićima za Badnjak. Onda smo ćeli pogledat „Malu Miss Amerike“. Bilo je samo 8 mjesta i to nijedno zajedno tako da poslasmo u kurac Cinestar i odosmo ća. Sve kasnije projekcije su dolazile u koliziju sa ZET-ovim redom letenja tako da ništa od kina.
Zato smo se dobro napričali; pohvatao sam sve sočne novosti iz mog bivšeg KGB-a (Klasična gimnazija Bošković, Ruđer je ispao radi potreba stiha:), vidio da su neki profesori postali još perverzniji ako je moguće, neki još odvratniji (ako je i to moguće...)...
(nedjelja, 4. ožujka 2007., 23:23:23, više ne pišem u bilježnicu)
Savršeno jebeno krasno! U čitav dan pojedem jednu kremšnitu i komad pizze, gladujem, dođem doma i još malo gladujem... Nazove me Žutoperka oko jedanes navečer, u meni se javi glad deset puta jače... I krenem tamo u kuhinju da si napravim nešto jer sutra neću stići pojest ništa konkretno do 2 popodne... NEMA KRUHA! Netko je poždero sav moj kruh, pa ne mogu vjerovat! Čitava štruca je bila na stolu, u saketu jednom. Moj kruh. Svatko sebi kupuje kruh ali očito ih to ne sprječava da požderu tuđi! I kako da si ja sad išta napravim za večeru kad to nemam sučim pojest??? E fakat im hvala na ovoj prisilnoj dijeti, nema što... Čini mi se da ću večeras opet zaspat uz zvuke simfonije za crijevo i dvanaesnik.
A što je najgore od svega, dok sam stajao tamo u nevjerici i ulijevao u sebe hladno mlijeko, došao je cimer onaj koji radi u čistoće i počeo si slagat sendvič. I kroz taj čitav proces koji je potrajao 7 minuta, on mi je ispirao mozak o plaćama doktora, saborskih zastupnika i njega jadnog koji mete ulice metropole! DO I LOOK LIKE I CARE????
-Pola života sam ostavio u školama, POLA ŽIVOTA, znaš li ti to???
-Ne.
-Mogu i ja bit saborski zastupnik, prevrtat novine i zarađivat masno! -(Koji kurac onda ne odeš i učiniš svima u ovoj kući jebenu uslugu???) Samo daj....
-Oni nemaju škole, samo seru i imaju bogato zaleđe!
-AHA, baš tako (MRŠ U TRI STRININE I OSTAVI ME NA MIRU, UMIREM OD GLADI!!!)!
-Danas nisam ni jednu.
-???
-Niti jednu zapalio, i nećeš vjerovat, osjećam se super!
-Neću.
-Ali mi je zato porastao apetit jer ne pušim.
-(Bože daj mi snage da ga ne zdrobim cjedilom za limun!) Ma zbilja? Kako neobično. (Znači ti si mi proguco sav kruh, je li?)
-Evo vidiš koliko jedem, vidi koliki mi je sendvič!
-AMHAMH, baš je krasan... (Jel od mog kruha možda?).
-Nego, ima li kakvih pičaka, ali onako da su dlake tek počele?
-Ne.
-E kad sam ja bio srednjoškolac, ala su se lijepile...
-(Ko muhe na govno, pretpostavljam)
-...a moji frendovi i ja samo cugali i jebali uokolo.
-Ma bravo vi...
-A kad ćeš ti koju dovest, a, da vidimo kakva je? Jel dereš onu s kojom pričaš non stop?
-(Nadam se da misli na Žutoperku, jer su jedine dvije ženske osobe s kojima non-stop pričam na mobitel ona i moja mati!) Ne.
-Ma da!
-Ne.
-Ma da.
-NE!
-A kod koga provodiš noći tako često?
-(Kod svog dečka u Zaprešiću, svaku večer si pušimo i oralno-analno se zadovoljavamo dok se jedan ne onesvijesti od umora, prakticiramo sado-mazo i nezasitni smo. Moj najdraži dio na njemu su brada i bradavice, on ima fetiš na pretile frendove. Oćeš video materijal ili transkrpit, jebem te radoznala!!!???!!!???) Kod frenda.
-Aaaaaaa, „frenda“.
-Kod FRENDA.
-Znam ja, znam, samo ti daj, treba ti malo...
-(MOLIM???) Molim?
-Ma neka, samo ti pucaj dok si mlad, poslije će ti biti žao.
-(Mislim da je bolje da svršimo ovaj razgovor dok još imaš jezik u labrnji!) Mumlj, mumlj, mhaha, idem spat, sutra rano počinjem. Laku noć (uguši se u mom kruhu, gade nezahvalni, i imaj bolove u stomku čitavu noć, a još kad bi ti otpalo to jebalo bio bih sretan ko malo prase!)
-Aha, laku noć...
Sad vidite zašto ja namjeravam pobjeć iz vražje Dubrave sljedeće godine? Ja nemam živaca više za vodit ovako intelektualne razgovore u jedanes navečer, gladan i u bolovima! Ustvari, samo šutim dok on kenja i onda odem u sobu i režim pola sata! Idem se sad bacit u kadu i opustit, sutra se moram dić u 5 da stignem na jebeni tjelesni. Ništa od plesa, nažalost, uzeh odbojku, a moja "pička" teretanu. Krasota. Ali prije svega toga moram nazvat dragog da mu čujem glas. Laku vam noć, ako stignem možda ovo i objavim sutra na faksu, kartica putuje prema metropoli as I type. Pusek!
(ponedjeljak, 5. ožujka 2007., 17:55:12)
Evo ljudi, stigla kartica, radi ko luda, piči ko luda... Nego, jedna stvar me je danas toliko šokirala da neću uopće ponavljat mikrobiologiju! Naime, uđem maloprije u stan i shvatim da je Čistoća Guy, ničim izazvan, oribao pod U ČITAVOM STANU!!! Drž te se ljudi, sutra će dvadeset metara snijega u kombinaciji s toplotnim udarom! Strawa, kažem vam, svemir nije u balansu....