Marketing
ŠOK ZA ŠOKOM!
Strah me ici spavati.Glupa sisterka me na smrt isprepadala.Sjedim za kompom i pišem gluposti kad tišinu prekide nekakva jeziva melodija sa njenog mobitela.I ona se prepala,mobitel je zvonio i zvonio sam od sebe.Ona ga zatvori (jer je na preklop) ali ništa,on i dalje zvoni.I tako neke pola minute.I stane."Isuse ono,koji k**** je ovo sad bilo"-prvo je što sam rekla.Ona klimne ramenima.Sjetila sam se dolje navedenog filma kada curi zazvoni mobitel.Ona se ne stigne javiti.Na sekretarici ostavljena poruka sa njenog mobitela ali tri dana u buducnosti.Na glasovnoj poruci njezin vlastiti glas i zatim strašni vriskovi.Tri dana poslje u isto vrijeme s istim rijecima kao sa poruke ,djevojku nešto baci pod vlak i sasjece na komade.A njezin mobitel sam od sebe iz imenika odabere novu žrtvu...I dok mi se u glavi vrtio film zacu se ista melodija a ona napravi prestravljenu facu i gleda u zid.U sobi mrak a mene strah okrenuti se.Skupim hrabrosti i okrenem se.Iza mene ništa.Ona prasne u smijeh.Ali zatim joj ponovno zazvoni mobitel."Kunem se sad nisam ja!"-rekla mi je i pruzila mi mobitel u ruku da se uvjerim.Stvarno...nije bilo moguce prekinuti.Izletjela sam u hodnik skupa sa mobitelom.Kad sam se smirila otisla sam natrag u sobu da joj vratim mobitel.Kako je spavala na katu ja se popnem na sofu i imam šta vidit.Napravila je naj odvratniju facu koju sam ikada vidjela,izgledala je kao da ju je nešto na smrt preplašilo.
Ponovno sam istrcala u hodnik i govorila u sebi: "Znaš da se šali,znaš da se šali...Šali li se ona?".Stala sam se nekontrolirano smijati kad sam shvatila koliko sam glupa i koliko me je lako preplašiti.Ali njena faca,izgledalo je zbilja užasno.Onda mi se zderala iz sobe da joj vratim mobitel.Dala sam joj ga i upalila muziku da necujem vise nikakve zvukove.Kad kaže ona:"Ugasi nešo,šššt!"."Nema šanse,više ti ništa ne vjerujem!"-uzvatila sam joj."Daj brzo!"-i dalje je ona.Ja ugasim."Cujes li ti ovo?"-gledala je prema vratima."Ja ništa necujem."-uvjeravala sam samu sebe jer mi je bio pun kufer šokova za veceras.Imala sam feeling da ce mi srce stat.Zaista se culo tiho mijaukanje."Odi pogledat na tavan šta je to."-zapovjedila mi je."Jesi luda?"-pomislila sam u sebi ali sam ipak otišla.Ponjela sam mobitel da mogu osvjetliti necim prostor.U kutu skupila se mala crna macka.Otisla sam do nje i odnjela je van.I onda mi je sinulo pitanje:"Kako li je uopce dospjela gore?".Vratila sam se u sobu da ispricam to sestri,ali nje nije bilo."Sigurno je otišla popiti vode ili nešto."-pomislila sam kad me nešto zaskoci iza leđa.Ostala sam zaleđena,nisam mogla ni vrisnuti niti išta.Sada neznam kako cu zaspati.Užasno sam isprepadana.Na jedno oko cu spavati,a na jedno pratit šta se događa u sobi.Ja mislim da cu se jednog dana mrtva srušit u ovoj sobi,ovo je soba strave i užasa.
Post je objavljen 05.03.2007. u 02:19 sati.