i tako dan neki godine neke gospodnje slušajući zeman i vučući sa sobom hotelski karetić i skupljajući
stari papir nebih li nešto shvatila dosla sam do zaključka da se hoću ubiti.Moji frendovi mi zele pomoći pa su se kladili na vrijeme i način mojeg suicida,jako sam im zaahvalna warum-darum-di im je razum TUM-TUM a trebala samse i omužit za steveje koji mi je dao najmanji koeficjent za moj ljes.dao mi je i prsten od jadro napolitanki.DA,bilo je to oko 19.12 dana nevažnoga oko 13 h (nevažno u kolko sati pamvam neću reći) i odlučila sam
It ll continue
bossaUpravica
Post je objavljen 04.03.2007. u 19:08 sati.