Marketing
BEHAVIORIZAM u BUSU
Po jednom behavioristu kada opisujemo nekoga koga nešto npr. ljuti tada bi rekao da to nije opis mentalnog doživljaja te osobe već opis javnog ponašanja. Behaviorizam potpuno odbacuje postojanje mentalnog u čovjeka. Da vidimo jedan primjer:
Stojim neki dan u autobusu, držim se za rukohvat i sreća moja da sam jedna od onih koji ga mogu dohvatiti. U autobusu je gužva...NARAVNO! Do tog trenutka nije mi smetalo to što sam ko srdela u konzervi, nije mi smetalo što mi stalno netko puše u nos, za vratom i sl., nije mi smetalo što me netko počupao za pramen kose koji je izletio van, nije mi smetalo ni to što me netko dobro debelo opalio s torbom po ruci...stvarno sam pokušavala održavati visoku toleranciju na gužvu (ta nisu ljudi krivi), ali bilo je jednostavno DOSTA! - jednostavno je pala ta kap i prelila čašu! - kada mi je jedna žena stala na nogu! 
Tada sve ovo što mi do sad nije smetalo akumuliralo je valjda. 
Okrenula sam se prema ženi koliko mi je to bilo moguće i mrtva hladna zapitala ju vrlo ljubazno: "Gospođo, imate li vlastite noge?" Gospođa se okrenula i "milo" mi "zacvrkutala": "Ha?! Imam noge?! Što danas neću doživjeti od mladeži!" Blablabla...brzinom pokretne vrpce s dvjestotinjak radnika žena je govorila da bi napokon stala, ali nogu je i dalje držala na mojoj (!). Ali kako sam se već naučila ako želiš preživjeti i doživjeti penziju kako nam jedna naša profesorica govori onda nešto kad uđe kroz jedno uho, izađe kroz drugo. A onda sam ja još mirnije i najslađe na svijetu, ali s pogledom koji ubija joj odgovorila: "Ako imate svoje noge, zašto onda stojite na mojoj?!" Draga gospođa je pozelenila, pa pocrvenila, samo što mi nije pljunula u lice i napokon se pomakla! Olakšanje! Uaa!!! Kako sam ja pristojna potrudila sam se reći: "Hvala!" Nažalost čini mi se da je to gospođu još više razgnjevilo, a to sam prepoznala po fizičkim elementima kojima se očitovalo njeno tijelo: crvenjenje, čvrsto stisnute usne, izgledom me podsjećala na mačku koja samo što se ne baci na mene sa visine: mijaaauuu, skrač, skrač! A moglo se čuti i škrgutanje zubi...vrlo efektno! 
U svakom zlu neko dobro, preokrenuh to u humor i nasmijah se veselo. 
Naime, sjetila sam se scena iz filma kad bakica s torbicom počne lupat po nekom mangupčiću, hahaha... Moram priznat da mi je odmah bilo lakše u toj gužvi. Živio smijeh! 
Post je objavljen 04.03.2007. u 17:12 sati.