danas sam se sjetila one izreke da sam praznim ljudima može biti dosadno.
e pa meni je danas bilo dosadno i ne mislim da sam prazna neg da su oni koji su izmislili tu izreku glupi.
pa sam se onda spakirala i otišla roditeljima. oni su već poslovično bili oduševljeni što me vide (jedna od prednosti kad živiš daleko od njih) a ja sam već poslovično zbirsala s frendom na pivu ubrzo nakon ručka.
frendu sam rekla da nisam raspoložena za njegove suicidalne misli pa je bio normalan, a nakon toga sam mu rekla da je papak jer me odbio furat do grada i da bi to sigurno napravio da mu hoću dat na što je on reko da bi a ja sam ipak otpješačila do grada.
no....ono što me se dojmilo osim što mi je bilo baš lijepo s legicama- dvoje ljudi mi je gospodina izvadilo iz naftalina u zadnjih tjedan dana iako sam odbijala razmišljati o njemu.
i onda sam čula da će možda ipak doć k nama radit. nisam znala što bi mislila no zbunio me malo taj sinkronicitet.
i da...fakat nemoš pobjeć onome što je u tebi. danas me izdao lapsus. još uvijek je u meni.
(gospodine...sorry.)
Post je objavljen 04.03.2007. u 00:32 sati.