...Dok sam jos pisala scenarij za"Grbavicu"cesto sam razmisljala o tom smislu.Sada poslije rata ja opet o ratu,opet sebe vracam u onaj ambijent.Skupila sam knjizurina,iscitavam svjedocenja,terapeutska razmisljanja o silovanju i nakon svega toga ja sebe opet vracam u to,opet sebe uvodim u depresiju i nervozu.I onda se pitam-pa zasto ja sve to sebi radim,sto ne radim neku komediju ili nesto slicno?
Nekoliko puta sam i odustajala i ostavljala scenario,kao ne mogu,ne mogu ja to,jer mi je sve to toliko strasno.Medjutim,tema bira tebe,a ne ti nju tako da sam morala ici do kraja...
Post je objavljen 02.03.2007. u 09:33 sati.