Upravo se vratih iz Khanda gdje sam se malo družio sa sportašem kojem su Karadžićevi momci otkinuli obje noge kad ih je nešto naljutio (no, on nije odustao, ali o tome jednom drugom prilikom). Pogledam naslovnice, a ono svi se čude odluci Suda. Pa dragi ljudi, ta je odluka donešena još 1995. godine kad je priznata Republika Srpska kao produkt genocida i kad su istoj pripali krajevi u kojima se zemlja još pušila od krvi pobijenih! U tom je trenutku trebalo pogledati istini u oči i prestati sanjati o sudu pravde u Haagu. Sve ovo što se dogodilo kasnije, pa tako i jučerašnje 'iznenađenje', produkt je velike naivnosti i ludosti. Jer, šta bi bilo da je odluka drugačija? Trebalo bi ukinuti Republiku Srpsku, koju upravo pripremaju za vjenčanje sa Srbijom kao kompenzaciju za gubitak Kosova. Ukidanje RS se ipak neće dogoditi, čak ni u Tolkinovoj romantičnoj fantaziji, čak ni ako Aragorn dođe da povede mrtvu vojsku nevino ubijenih.
'Lajbek je raskopčan', rekao je jedan jedared.
Srbija se de jure smanjuje na jugu, ali se de facto širi na zapadu.
Dotle našijenci šmrču prahove koji se proizvode na Kosovu, a dilaju iz Beograda uz pomoć suradnika u HV-u i MUP-u. Kad se tako duhom uzdignu, skakuću uz pjesmice Cece i JK. I dobro se zabavljaju. Zaljubljuju i dječicu prave. Hrvatska je kulturna provincija TV Pinkove 'kozmodaemonske' Velike Srbije.
To je realnost od koje treba poći, ako se ne želi isprazno poigravati riječima.
Post je objavljen 27.02.2007. u 22:03 sati.