Ja jednostavno ne mogu vjerovat kakve smo mi žene. Nekad pomislim da bi mi puno lakše bilo da sam se rodila kao muško. Moja "najbolja" frendica u petek joj je odjednom palo na pamet dabi se mogla posvadat samnom. Ujutro sam joj poslala neku poruku ako mi može neka majce njezine dofurat jer navecer kao idem van. Nije mi odg na tu poruku, ok ajde nije bed, mozda nema para na mobu. Dođem ja u školu i pitam ju da li mi je donjela majce a ona onako bahato odgovori: "Ne!!!". Taj jebeni NE je rekla kao one glupe crnkinje iz onih crnačkih filmova kad se bahate jedna drugoj. Ok pomislim možda je PMS. I tako nešto cijeli dan ona ko ne razgovara samnom, nešto šapce sa još dvije frendice, a meni ništa nije jasno. Kad cujem po razredu od ostalih kokoši kako me Matea non stop trača zajedno sa Mirjanom I Deky. Maknem se od njih i premjestim se sjedit kod drugih cura, mislim se proći će ju. Ma kurac...ponedeljak još gore... pola cura je iz razreda povukla za sobom i sere po mene, a meni nije ništa jasno šta ona sere toliko. kad me god netko pita zbog čega smo se posvadale ja neznam šta da kažem.
Nije meni toliko to što smo se ja i ona posvadale i što ne razgovaramo jer će to proć kad tad, nego tako sam se razočarala u nju koja mi se predstavlja kao dobra frendica da nekažem i najbolja i onda tako. Nije mi jasno kako može toliko srat o nekim s kim se družila do prije par dana i zajedno išle po kavama.... Ja neznam ako se ikome to dogodilo, ali ja sam izvan sebe. Nemogu vjerovat da netko može s toliko mržnje pričat tako i još povuć za sobom pola njih kako nebi slućajno izgubila prijatelje. Odvratan je osjećaj ulazit u razred, kad ono svi odjednom zašute, a ti znaš da se upravo pričalo o tebi kad si ti glavna tema posljednih par dana, a ustvari nemaš pojma šta si krivo napravio.
Post je objavljen 27.02.2007. u 17:53 sati.