Razgovor je protekao kao što sam i očekivao.
Bilo je povuci potegni...
Ona sa svojim, a ja sa svojim argumentima.
Onda mi je rekla da se ponašam, kao dijete.
Neozbiljno i neodgovorno.
A jel'??
Pa jesam li ti uopće morao bilo što govoriti?
Nisam li samo mogao otići i napraviti to bez
tvoga znanja? Mogao sam. Ti ionako nebi znala,
niti bi primjetila. Ali ne, ja moram biti lajavac.
Ja moram sve reći, sve podijeliti s tobom....
Koji sam ja idiot...
Imam tolike godine iza sebe, a još sam naivan,
kao...ma dobro kažeš, k'o dijete.
¬''-Eto jesam ti rekla, sad vidiš i sam...''
Šnajderica znaš kaj? Jebi se...
Kad sve napravim, ono što od mene očekuješ,
kad ti sve pospremim, počistim,
skuham...onda samo šutiš,
a kad nekaj treba za mene, onda znaš prigovarat...
zakaj i onda ne šutiš?
''A jel? Bogati? Jedanput nekaj napraviš, a ja cijeli život
to radim, pa se ne bunim, niti to ističem, kaj bi ja trebala?
Svaki put kaj nekaj napravim, zvati te i pokazati...
da pogledaš i da se diviš?''
Ne moraš. Sve ja vidim kaj ti napraviš...nisam slijep.
''Znaš kaj Franc? Ionako si manje-više sve sam delal
kak si htio, tak i sad.Napravi kak hočeš,ja idem,
sad bu serija počela...''
Jutro.Pola osam.Sunčane zrake probijaju maglu.
Budi se Republika Pešćenica, bude se i moje Sesvete.
Smetlari probude sve.Nitko im se ne može oduprijeti.
Nabacujem lagani smješak na svoje izmučeno lice,
i odlazim u kupaonicu. Brijem se, smješak ne silazi s lica.
Mala u bircu, odlazi u wc po treći puta provjeriti
dali je s njom sve ok.A ne zna da se ja ne smiješim njoj...
Palim pilu i pravac Scorpion. Prvi sam na redu.
Moj smješak se pretvara u pravi osmjeh kada ženi s
druge strane pulta kažem...Shimano...Baitrunner B...
Samo malo da vidim....imamo još jedan...izvolite...
I taj vam je na popustu. Na akciji...
Od kada sam došao doma gledam ga zaljubljeno,
razmišljam koji najlon ću na njega staviti, na koji štap...
U pravu je Šnajderica, baš sam sretan k'o malo dijete.
A i jedva čekam da dođe s posla, da joj pokažem....
Post je objavljen 27.02.2007. u 16:07 sati.