Marketing
Na današnji dan 27. veljače 1925.
Rasprava za ćoškastim stolom u donjoandrijevačkoj birtiji "Kod Švrake" na temu: Kako je Čaruga svršio
Ili: građa za znanstveno djelo Lik i djelo Jovana Stanisavljevića-Čaruge
Č A R U G A
-Znate vi što je danas?-
-Utorak!
-Jebote te utorak. Ne pitam te za dan već što se danas dogodilo?
- Nije valja Mika opet dobio batina od Mande? Njeki dan ga je, 'nako pjanog izbubetala po rebrima da se sav plavio, K'o šljiva. Ona bubeta, a tepa: Nemoj Mando, dušo moja.
-Jebo vas Mika i Manda. Pitam koji je danas povijesni datum –Mrki je počeo nervozno siktati. Pogledao je Šucu koji je šutio i zamišljeno gledao u svoj gemišt tako da se činilo da u njegovoj žućkastoj boji traži odgovor na Mrkijevo pitanje.
- Ajde Šuco, ti si bar načitan. Reci.
Šuco se nakašlja, promeškolji na stolici i promrmlja sebi u bradu: -Štafeta nije. Korizma traje, misa je prošla. Jebiga ga Mrki, nemoj nas zajebavat već reci.
- Znao sam, tukci jedni, da nećete znati. Danas je 27. veljače, dan kad je 1925. u Osijeku obješen Čaruga!-slavodobitno će Mrki i naiskap ispi pivo.
- Čaruga!!! Koji Čaruga? – začuđeno će, skoro u glas, Mile,. Šuco i Cona.
- Jovo Stanisavljević, zvan Čaruga. Najveći hajduk ovih krajeva koji je jatake im'o i ovdi, u Andrijevcima. Strah i trepet slavonske ravni! –ushićeno će Mrki.
- A da ti Mrki nisi malo više popio? Jebote Čaruga kojeg su smakli skoro prije sto godina. Danas imaš Čaruga koliko 'oćeš. Pljačkaju po poduzećima, voze se u limuzinama, jahtama…- počne Šuco nabrajat.
-Da, al ne ubijaju:
- Moj kurac ne ubijaju. Ja bi rek'o da imaš dvi vrste Čaruga: jedne koji pljačkaju i ubijaju i one fine koji s advokatima pljačkaju još više, lipo su odjeveni, smiju se, idu na izbore, a iza njih trava ne raste. Raja ostaje gola i bosa. I onda se malo, malo njetko ubije jer je ost'o bez ičega- filozofski će Šuco.
- E, tu je razlika. Ovaj naš Čaruga je pljačko bogate i dav'o sirotinji. Bio je, bio je k'o Robin Hood.
- Ma nemoj da ti kažem što je bio. On je bio komunista i na vješalima je svojoj mami odgrizo nos!-u raspravu se po prvi puta uključi šutljivi Cona.
-Znao sam da je bio komunista. Čim nije radio, a dobro je živio-dobaci Mile. -A kažeš, bio je vud, u Andrijevcima?-
E, da!- živne Mrki. – Kad se razjebala prva družina Gorskih tića Čaruga je doš'o u Andrijevce k'o Nikola Drezgić iz Like. Tu je prevario našeg mesara Marka Drezgića predstavljajući se k'o njegov rod iz Like kojeg dugo nije dugo vidio. Marko nasjeo, primio Čarugu kao najbližeg svog i zaposlio ga na pilani. Tu vam je Čaruga odmah počeo okupljati novu razbojničku družinu: Prpiće , Ivana Selhofera, Matu Krmpotića…Sve su to bili siromašni ljudi koji su po danu radili, a po noći pljačkali. U međuvremenu je Čaruga postao i liferant mesa 17. pješadijskog puka "Vojvoda Mišić" i tako je putov'o po ciloj Hrvatskoj, prodav'o, kupov'o i pljačk'o. Tako je privario i našeg starog doktora, Bog da mu dušu prosti, Miju Pišla koji ga je ličio od sifilisa. E, je taj Jovo bio švalerčina. Jebo je muvu u letu! Imo je jedan jebački štih kojem nisu mogle odolit ni služavke, ni udovice ni fine gazdinske gospoje. I od te silne jebačine neđe je pokupio sifilis.
-Valja od neke služavke – ubaci Šuco.
- Jok, pričaju da je to bila žena jednog brodskog gazde koji je im'o nekoliko kuća u pol Broda. – Fina ženska, al se šajcala đe je stigla.
-Ko, Čaruga-zaključi Šuco
- Ne prekidaj me-obrecnu se Mrkni, srknu gutljaj piva i zakoluta očima. – Jebiga, sad si me smutio. Đe sam ono sto-upita Conu koji je jedini šutke pratio što Mrki priča.
- A, kažeš, staroj je nos odgriz'o? – znatiželjno će Šuco.
- I ja bih joj odgriz'o, čim je takog 'ajduka rodila – ljutnu se Mile.
- Ma to su priče - ne da se Mrki. Čaruga je umro grohotom se smijući. Znao je da je post'o legenda još za života.
- Možda je krljko, al da se smij'o-ne vjerujem-sumnjičav je Šuco.
-. Bar je na samrti svršio – dobaci Mile će s druge strane stola.
- Misliš, usr'o se u gaće.
- Ma ne. Kažu da ljudi u trenutku vješanja svrše. Čitao sam o tom – uvrijeđenim će tonom Mile. – To vam ime veze s kralježnicom i, i tako to.
Tišina zavlada za stolom. Sva četvorica su tog trenutku u mislima bili pod vješalima i zamišljali kako je to kad svršavaš a smrt te već obgrlila.
Post je objavljen 27.02.2007. u 10:38 sati.