Marketing
UTJEHA KOSE itd...
Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.
Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.
Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,
U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.
Pisma je zakon, ... a šta reć kad je došla od Matoša do Hladnog piva, mora da je prava!!!
Evo trenutno mi je malo dosadno pa da utipkam koju misao. Kad smo već kod songova....
... inače volim house i vako štogo jače mjuze za zabavu, al opet kad tad kad dođem na ove naše sentiše. Tako sam nedavno doživila jednu zgodu sa pismom od Olivera « Teško te zaboravljam », i virovali ili ne može se reć da mi je obilježila jedan dio života ili ti ga bližu budućnost...… hm … dotična osoba će znat o ćemu se radi da neulazim previše u intimne vode!!!
Za sve koji neznaju to je taj song….
Sad idem kući iz ovih stopa
Da stavim srce pod
ključ
Jer kriovj riči u krivo doba
Treba joj
stati na put
I nije tajna da te štedim
I uvjek
preskačem stih iz kog se vidi
Da ne vrijedi na tebe
računati
Iz kog se vidi da ne vrijedi
Teško te
zaboravljam,
I kad mi dode stisnem zube,
Istu
priču ponavljam,
Puštam sječanjima da me
kupe,
Onda sam tvoj i sve po starom ostaje.
Ovako se na prvi pogled ne čini nešto, al eto meni znači više no ijedna.
Tako vam je to ljudi moji kad se čovik prepusti filingu
, i ne misli na ništa… Razmišljam ovako katkad o sebi i neznam šta da si rećem, jednostavno rećeno živim iz dana u dan
kako vitar zapuše. Jednostavno ništa me u životu ne zanima toliko da se samo toga držim, sve je nekako prolazno. Bilo dobro il loše izmagli dok se i ne okreneš. Al eto da ne lažem imam jedan cilj sada i nastojim ga ostvarit…a šta drugo nego upisat faks za koji misec.
Da se baš trudim i nebi se reklo iz priloženog jer nebi sad ode tipkala već bi blejila u knjigu ili eventualno spavala jer je škola ujutro!!! Kažem ja sebi svaki da po sto puta»uvati se knjige tuko» al jebiga važnije je otić na kavu do Mirakula i buljit u ekran.… Eto tako ste i od mene čuli koju besidu više.
Lip pozdrav!!!
Post je objavljen 26.02.2007. u 15:53 sati.