Marketing
ej ljudi!!!!
ej ljudi...kaj stvarate...ima jedna novost.... nisam više tolko u bedu...al sam ipak malo...šmrc...al kaj sad...nije ni prvi ni zadnji zbog kojeg se tak osječam...ovi dani su dosadni...nema niš novog...a kaj se tiče škole...o joj...priča za sebe...profači su malo pošašavili...ja neznam dal im se pobrko kalendar u glavi il kaj, al svaki dan pišemo test i pita bar jedan predmet koda je kraj školske godine...užas..danas sam dobila najlošiju ocjenu u ovom polugodištu i ni manje ni više nego iz predmeta kojeg najviše mrzim..engleskog...pisali smo diktat, a to meni uopče nejde...mrzim to...skoro sam dobila 1 al sam se izvukla nekak pa mi je dala 2...da sam imala bod manje to bi mi bila prva jedinica u ovom polugodištu i ovoj školskoj godini...al kaj ćeš...imam više sreće nego pameti...
e da....znam kaj ću vam ispričat....pa ovak...bila jednom davno jedna...upsss...joj ne...krivo
ja,glupača koja ne razmišlja o posledicama, u srijedu odnosno četvrtak napravila sam šalu od jedne stvari s kojom se baš nije za šalit...krenimo...hm...u srijedu dok sam došla na trening nisam vježbala jer sam tjedan prije bila bolesna pa je reko doktor da još tjedan dana ne skačem i ne radim neke gluposti pa sam ga pokušala poslušat i napravit malu pauzu kaj se tiće sporta...normalno, curama je bilo čudno zakaj ne vježbam pa dok su me pitale razlog,a ja budala sam bubnula da imam rak...da, da znam...budala sam koja se šali sa stvarima koje nisu za šalu...to sam već priznala...one su bile smirene...malo su me čudno gledale al su rekle da ćemo pričat poslje treninga...ali nismo jer sam ja otišla prije nego što su one završile s treingom...drugi dan, iliti četvrtak, imali smo utakmicu protiv profesora, al tad sam vježbala, jer nisam mogla gledat da neko igra a da ja jadna moram sjedit sa strane i okretat brojeve na ploči s bodovima...nisam se baš osječala najbolje, pa sam rekla curama da ću igrat do kad budem mogla...kad sam im opet ponovila da imam rak ispitivale su me tvašta...tipa: rak čega, od kad to znaš, zakaj nam nisi odma rekla...jedna rečenica koja me užasno strefila je bila "ok maja ti onda nećeš više igrat...brijem da moraš mirovat" al na svu sreću sam se izvukla tak da sam ih zamolila da mi usliše zadnje želje i nek mi više ne spominju rak i da igram cjelu utakmcu....nisu se bunile...zakucala sam prvi bod i cjele tribine su se digle i pljeskale...prekrasam osječaj...ali bio bi još ljepši da se dignu i pljeskaju svaki put kad dobim bod, a ne samo kad misle da umirem i uljepšavaju mi "zadnje" trenutke života.... i tak utakmica je prošla dobro...ja sam svako malo namjerno kašljala tak da bude još uvjerljivije... pobjedile smo
...i na kraju dok smo se presvukli i krenuli na stanicu cure su me pitale dal je istina sve to s rakom pluča...ja sam im rekla istinu i skoro su me prebile na križ....neke su se cure ljutile, neke su tvrdile da su znale da se zezam...i tak..... niš...e da...i nekaj kaj me fakat dirnulo je dio koji sam zaboravila reć a to je da je moja zakon frendica dok je čula da "imam rak" rasplakala sebe,a i mene tak da sam joj odma na početku rekla istinu....jest da me skoro razbila al je sve ok...svaki put kad se vidimo me cure zekaju di mi je rak, al na svu sreću više se niko ne ljuti....
i još pozdravi:
DINA
IVANA
MATEA
PATRICIA
VALENTINA
ANA
EKIPA IZ ZAGREBA
DORA
VIXY
MATIJA
SVI KOJI MI OSTAVLJAJU KOMENTARE
I ONI KOJE PUNO,PUNO VOLIM
Post je objavljen 26.02.2007. u 14:02 sati.