Marketing
Nije čovjek stijena...
Dugo se lomilo u meni.Noćima bih se budio,oznojen,nemiran.
S jedne strane u pitanju je moje zadovoljstvo, a sa druge, mir u kući.
Shvaćam da nismo u situaciji, da se razbacujemo s novcima, a istodobno
još uvjek imamo više od mnogih, koje znamo.
Nikada nismo bili u sličnoj situaciji,pa to još više pridonosi mojoj
nervozi. Posla nema, barem za sada, i barem ne za mene, ali ostajem
optimista. Nadam se da će se nešto promijeniti.Na bolje.
S druge strane, već mi je svega dosta, a i proljeće je sve bliže.
A proljeće je ono za što svi kažu da je najljepše. Sve se budi,
cvjeta, miriše, izlazi iz mrtvila,budi iz sna...
Moja nervoza je sve jača, sve do granice neizdrživoga.
Znoj probija iz svake moje pore. I ja odlučujem...
Idem. Pa kud puklo...
Dok se oblačim, i odlazim u kupaonu, u sebi posljednji
puta preispitujem svoju odluku.
Zaključujem da sam ispravno postupio. Izlazim iz kuće,
zaključavam vrata, i govorim sam sebi...
Još nije kasno ako se želiš predomisliti, jer kad sjedneš u auto,
nema više povratka.Onda ideš do kraja...
Sjedam u auto stavljam ključ u bravu za paljenje, zvoni mobitel.
Niz leđa mi prolaze žmarci....Osjetila je...kako je samo znala???
Halo...jesam...a ti si kume...uh...ma da mislio sam da je netko drugi...
ne neidem daleko...za pola sata....da za pola sata se vraćam...
dobro doći ću....Bog...
Dižem pogled, i vidim starog, koji živi tri kuće dalje od mene
kako mi maše da dođem...
Treba mu nešto iz Sesveta, mogu li ga odvesti, ili da odem sam to pronaći...
Mora li to baš odmah, a može li kad se vratim?
Molim te daj odmah, poslije bih imao nešto drugo obaviti ...
Hajde idemo onda odmah, upadaj...
Čekaj samo da se spremim...
I čekao sam, i odslušao tri pjesme na radiu.Tek u trećoj trgovini smo
našli to što je tražio I poderala se vreća dok je krajnje neljubazan
trgovac ubacivao u gepek.
Već je prošlo i više od pola sata, i vidim dolazi kum, a ja još nisam
otišao obaviti ono o čemu razmišljam već deset dana...
Ej kume jel mi možeš nekaj isprintat?
Mogu, nadam se da će biti brzo, jer još nisam niti krenuo...
Ma hoće samo treba nekaj promijeniti malo tu u tekstu, i ubaciti dvije tri slike...
To malo i to ubacivanje je trajalo preko sata vremena.
Hvala, i obečavanje cuge kod male na šanku mi ne znaće ništa.
Naslušao sam se ja toga i previše puta.
Sad su se digli i klinci, a i Benu treba dati jesti, pa ću ovu priću nastaviti drugi put.
A mene ćeka još jedna noć razmišljanja, još jedno poslijepodne, u
dugom razgovoru...
Do sutra Bistro vam bilo...
Post je objavljen 26.02.2007. u 11:04 sati.