Dragi moji, živom čovjeku se svašta može desiti, pa tako i meni.
Nećete vjerovati, ali POKRADENA SAM, PROVALJENA MI JE KUĆA.
Doduše mamina kuća, koja je odmah do moje, a veže nas zajedničko dvorište.
I znate šta?
Ni manje, ni više, ništa mi nije otuđeno osim suhog mesa.
Ostala sam bez slanina, nekoliko kulenova (kvrge), svi bunceki, nešto kobasica, i nešto ravnog kulena.
Lopov si je lijepo prošao kroz susjedovo dvorište, skinuo žičanu ogradu, primakao si stolicu, obio prozor i ušao. Pri tome je razbio vazu pri otvaranju prozora, hodao po kući u blatnim cipelama, otvarao regale, odmorio malo na maminoj perini, i odlučio se vratiti kroz veći prozor. Pri tome je ponovno iznutra razvalio drugi prozor, pokidao mrežu, izašao van, poskidao si meseko, i preko ulične ograde izašao.
Pri tome je na ogradi poderao jaknu, te mi lijepo ostavio uzorak vatice iz jakne, i komad platna pernatice.
I još nešto, ZABORAVIO JE SVOJE KLJUČEVE VANI NA STOLU.
Pa si ti misli.
Neću ni reći da sam spavala u svojoj kući, ali na razdaljini ne većoj od 4 metra.
Kako nisam čula, ne znam?!
Eto šta znači bezbrižan san!
I sam Bog da sam većinu kobasica i ravnog kulenja spremila u zamrzivač, jer…. ne znam šta bi bilo.
Kćerka mi se udaje u 6. mjesecu, pa su mi i zalihe meseka bile malo poveće.
Mada je i ovo za mene velika šteta i veliki šok.
Na kraju krajeva MOJE JE.
Kako mi je dan (subota) prošao , neću van ni reći.
Policija, pa EKIPA ZA OČEVID, pa slikanje, pa otisci, pa….
Sva sam ušokirana.
I nije mi svejedno.
Uvijek sam živjela vrlo bezbrižno i gotovo nikad nisam zaključavala kuću ako sam bila negdje u blizini, ili u trgovini. Na kraju krajeva, pa imam i psa.
Sada mi se u kosti uvukla neka nesigurnost i strah.
Neću vam ni reći da je moj omiljeni pas ( labrador ARI ) bezbrižno spavao kraj mene i čuvao me
Jučer sam imala dugi informativni razgovor s njim. U kazni je, i sljedećih mjesec dana nema češkanja. Pa nek zna!
A da me policija pitala gdje mi je taj veliki pas bio tu noć, i da su me isprdali, neću vam ni reći.
Kažu da sam trebala imati nekog muškarca u sobi, a ne psa.
Ma šta oni znaju.
Lijepo sam im rekla da nemam ništa protiv da jedan od njih četvorice lijepo dođe svako veče kod mene i da me pazi i čuva moju imovinu.
I tu je razgovor brzo završio. Prebrzo.
Pa i mislila sam si.
Sve je dobro dok ne kažeš DA.
A onda …..
Toliko o mojim događanjima ovog vikenda.
I, da, nedjelja mi bila voćna, i super mi prošla. (naravno, poslije vodenog dana sve je dobro).
Jutros sam si spekla kunića (zeca) sa povrćem, pa ću si malo feštati.
Usprskos svemu osječam se haj….
Do skorog pisanja………pozdrav od mame bahame!
Post je objavljen 26.02.2007. u 09:56 sati.