Pregled posta

Just didn't drink enough to say you love me

David:Obećala si!
Ja:Nisam!
David:Jesi!

Prošlo je tjedan dana od početka školske godine.Ja i David smo se zapravo malo bolje upoznali i ja sam saznala da on super crta i slika i takve stvari.Pristala sam mu (nakon što me otprilike 5 dana nagovarao) pozirati mu za crtež koji će biti na njegovoj izložbi.Još je spominjao i neku sliku koju bi htio napraviti,a da na slici bude cura u nekakvom srednjem vijeku il neš i da nosi bisernu naušnicu,ko što je Djevojka s bisernom naušnicom od Vermeera.

David:Obećala si da ćeš začešljati kosu!Da ćeš ju svezati,a ne ostaviti je spuštenu.

Bili smo u Sobi potrebe i on je u ruci držao crtaći blok i olovku.

Ja:Nisam obećala!Rekla sam da ću svezati kosu,a to je nešto drugo!
David:Rekla si,citiram:"Obećajem da ću svezati kosu...
Ja:Kako si dosadan.

Svezala sam kosu.

David:Dobro.Sad miruj.

Bila je nedjelja,a ja sam na toj stolici prosjedila oko 6 sati.

Ja:Mogu ja to vidjeti?
David:Možeš.

Nagnula sam se nad njega i pogledala crtež.



Ja:Grozno!Mrzim nositi svezanu kosu!Još i koma izgleda!

Smjesta sam skinula gumicu i zatresla glavom.

Ja:Jesam ja sad slobodna?
David:Možeš ići,Joanne.
Ja:Ne zovi me tako,zvučiš ko moj deda...

Izašla sam van.U mene se zabila cura crne kose i tamnih očiju(Nirone,imate je u boxu).

Ja:Jesi dobro.
Ona:Jesam,sorry.
Ja:Imaš neko ime?
Ona:Gothica.
Ja:Gothica?
Ona:Dobro,to mi je jedno od imena.Prvo ime mi je Nirone.Ali te molim da me zoveš Gothica.
Ja:Ok.A kamo ti se žuri tolko silno?
Gothica:Tražim Johna.

Pretpostavljala sam da je John njen dečko ili nešto slično i da ga traži da ga može žvaliti.Kimnula sam i ona je otrčala dalje.Ušla sam u društvenu i sjela na kauč kraj Lolite.

Ja:Moj ljubavni život je koma.
Lolita:Učlani se u klub,djelimo jakne.
Ja:Pa ti bar imaš onog nekog Jaspera...
Lolita:Da,ali ja ga ne žvalim negdje napasno ko Lunasvojeg Hektopascala...
Ja:Ali bi mogla...
Lolita:Hm,da...

Ustala je i izašla van.Ja sam se popela u spavaonicu.Na mojem krevetu je (iz nepoznatog razloga) ležala Rogue s nogama u zraku.

Ja:Digni još i ruke,da te slikam,pa ćemo to objaviti na internetu i ispod napisati:Digla je sve četri u zrak.

Rogue je sjela.

Ja:Optužit ću te za povredu autorskih prava.To je moj krevet!
Rogue:Pa,da,ali moj nije složen jer mi ga se nije dalo slagati,a ti si svoj složila pa sam se bacila na tvoj...
Ja:Poremetila si mir i sklad mojih pokrivača...oprostit ću ti ovaj put.

Ipak mi se nije dalo bit u spavaonici.Izašla sam van u perivoj.Fred i George su prodavali bljuvalice nekim klincima.Zagledala sam se u svoj odraz u jezeru.Na prvi pogled sam našla tri mane:preplavu kosu,prevelike usnice i taj madež koji me užasno živcirao...Mogla sam si čarolijom promijenit izgled,ali to mi je bilo glupo jer onda ne bih bila ja...Uzdahnula sam.Htijela sam vidjeti tatu,ali sam znala da bi se naljutio da se aparatiram ondje...a i vjerojatno je bio s nekim smrtonošom...Ustala sam i okrenula sam se.Otprilike 20 centimetara od mojeg lica osvanuo je obješenjački osmijeh Freda Weasleya.

Fred:Hej.Ti si ona...Riddleica...jel da?
Ja:Da.Joanne Scarlett at your service...
Fred:Kak ti je tata?Još nije mrtav?
Ja:Ne,nije još.Makni se da prođem!
Fred:Oprosti,nisam tako mislio...
Ja:Jesi!Svi u ovom dvorcu,osim Snapea,misle tako!Makni se!

Zobišla sam ga i otrčala prem dvorcu.Za sobom sam još čula razgovor njega i njegovog brata.

Fred:Jesam li rekao nešto kirvo?
George:Da,Fred,jesi.Naime,to što joj je stari evil mastermind ne moraš joj baš utrljavati u nos...

Ušla sam u predvorje,naslonila se na vrata i počela plakati.Sjela sam na pod i dalje naslonjena na vrata.

Svi misle tako.Svi žele da moj otac umre.Svi!Samo nitko ne govori to preda mnom.

Dumbledore je izašao iz Velike dvorane.Ugledao me na podu u suzama.

Dumbledore:Joanne?Je li sve u redu?

Nije mi bilo neugodno što me zatekao kako tako sjedim na podu jer su me oduvijek učili da se ne moram sramiti same sebe ma u kakavoj poziciji bila ( a time su me zapravo i naučili da uvijek govorim istinu,iako to s mojim ocem nije slučaj).Zapravo me bilo sram mojih suza jer sam sama sebi još dok sam imala 10 godina obećala da nikad nikome neću priuštiti zadovoljstvo da vidi moje suze...smatrala sam da sam time sačuvala svoj ponos...a sad me Dumbledore vidio tako uplakanu i još me nazavo imenom,a imenom zove najverojatnije samo idiota Pottera...

Ja:Da,sve je u redu.-rekla sam i okrenula glavu prema zidu da ne vidi moje suze,iako sam znala da je već prekasno.
Dumbledore:Dođite sa mnom u moj ured,gđice Riddle.

Ustala sam i slijedila ga u njegov ured.Obrisala sam suze.

Dumbledore:Sjednite.

Sjela sam nasuprot njega.

Dumbledore:Ponovit ću još jednom pitanje,Joanne.Je li sve u redu?
Ja:Zašto ne bi bilo?
Dumbledore:Zato što si plakala...
Ja:Pa što?
Dumbledore:To se obično događa kada nešto nije u redu...
Ja:Već sam vam rekla da je sve u redu.
Dumbledore:Joanne,nećeš izaći iz ovog ureda dok mi ne kažeš što nije u redu...
Ja:Svi žele da moj otac umre...eto što nije u redu...
Dumbledore:Ja ne želim da tvoj otac umre...
Ja:Da,ali vi ga želite kazniti da mu bude još gore nego da umre...svi ga žele uništiti...
Dumbledore:A da se zapitaš zašto je tako?
Ja:Ja znam zašto je to tako,ali ja ga volim...i još k tome tu činjenicu da ga žele uništiti skrivaju od mene,kao da ja to ne znam!!!
Dumbledore:Da,ali ja imam neki dojam da je netko nešto krivo rekao...
Ja:Da,Fred Weasley je rekao:"Kak ti je tata?Još nije mrtav?"...
Dumbledore:Nisi li ti upravo rekla da tu činjenicu svi skrivaju od tebe i da te to smeta?
Ja:Jesam...
Dumbledore:No,onda?
Ja:Pa ne mora mi to govoriti baš na takav način!!!
Dumbledore:Ja mislim da se ti zapravo i sama bojiš da ćeš ga zamrziti i da ćeš ga na kraju sama i ubiti.
Ja:Nikad to ne bih učinila!!!
Dumbledore:Nikad se ne zna.No,ja sada imam nekog posla.Molim te,idi.
Ja.Do viđenja,profesore.-rekla sam kiselo i izašla.

Kad sam izašla na hodnik ponovno sam naletjela na Freda.

Fred:Gel,što se tiče onog jutros...htio sam ti se ispričati jer ono što sam rekao stvarno nije bilo u redu i sprdati se s nečijom obitelji uopće nije u redu i...ja...žao mi je.

Rekao je to gotovo kao da će se rasplakati ako mu ne oprostim.Gledao me ravno u oči.

Ja:Prihvaćam tvoju ispriku.

Odahnuo je.

Fred:Možemo bit frendovi?
Ja:Naravno.
Fred:Dobro.Ali sada moram ići pa...Bok!
Ja:Bok.

On je otišao,a ja sam se nasmiješila.Doista mi je bilo drago što mi se ispričao.

*ostatak dana nije pretjerano bitan.

...TO BE CONTINUED...