Obiteljski ručak kod rusalke

... za 8 osoba, 2 psa, 3 mačke ... a zlatnim se ribicama broj ne zna ....

... a valjuške nije mog'o, pa strp'o u torbu ...



Zavijan je put za salas moj


Ančica i Miroslav, moja draga sestrica i njezin Dragi


krunoslav kićo slabinac - ako zore na svane


Ančice, bančice

Ančice, bančice, odakle si ti?
Ja sam seka iz Osijeka, trgovačka kći.
U zoru, pijem na viru
opet ljubim curu garavu.
Ančice, bančice, svaka tebi čest...
Mog'o bi te poljubiti, nego drugih šest.
U zoru, pijem na viru...
opet ljubim curu garavu.
Ančice bančice kad tebe pogledam
Volio bi te poljubiti nego drugih sedam

Sad sve zna šta je tambura
I što voli cura garava

P.S.

A tata, Ančicin i moj, Matija, bio je šef računovodstva u jednoj velikoj osječkoj firmi.
I doživio devedesetu.



Kad se ovako okupimo, i njega i našu mamu Magdicu, načas za stolom vidim.

P.S. na P.S.

Zmajka, zasuči rukave!



P.S. na P.S. .... i tako unedogled ...

vidim, slatkiša ponestalo ...
pa, k'o velim da dodam ... i poduplam ... ;-)

Post je objavljen 25.02.2007. u 09:11 sati.