Marketing
Svi putevi vode u Brooklyn pt.2
Zadnjih dana, doticni i ja smo u dobrim odnosima. Cujemo se redovito, po nekoliko sati. Vidimo se skoro svaki dan. Znam toliko o njemu, koliko on o meni... Pricamo o svemu i svacemu, dijelimo isti humor, iste interese....Cesto se zapitam cemu ovo pusto druzenje, kad oboje imamo dovoljno prijatelja.Neka doza slobode i ugode se stvorila medu nama, gdje nervoza vise ne postoji. Gdje ja mogu praviti budalu od sebe i znam da on nece nestati... Tako malo se znamo, ali toliko je sati ulozeno vec u nas da se smatramo bliskim prijateljima. Toliko sati je ulozeno da je stvorio paniku kad sam mu rekla da se selim, jer je mislio da idem u drugi grad...Ne da mi da odem.
Sve medu nama je iskreno, ja znam njegove kosture iz proslosti, on zna sve moje... Prihvaca svaki moj poziv, te se pojavljuje na mojim vratima kad to najmanje ocekujem od njega.Mrzi kad ga zezam, ali svejedno mi servira sale na pladnju, pokusava dobiti moju pozornost kad se naljutim, iako zna da ne mislim ozbiljno... Cudna je to biljka, taj doticni...
Sve u svemu, sinoc sam bila kod njega, druzili smo se, radili na zadnjem videospotu malo, gledali film skupa, pricali o svemu i svacemu... Od 6 popodne do 6 ujutro... Bilo je dobro iskustvo. Sad ga necu vidjeti neko vrijeme jer eto malo putujem...dao mi je najcvrsci zagrljaj do sada. Odgovara mi trenutacno na cemu smo, ali cudna je biljka taj moj prijatelj....taj doticni...
Post je objavljen 22.02.2007. u 21:20 sati.