ne volim tako ogranicavati se na datume...
vise se vezem za brojke..
pjesme....
i tako to...
i najvaznije..
vezem se za ljude, prijatelje...
ovdje ima ljudi koje sam upoznao ..
jako,
zavolio...
jako...
zabrinut sam z anjih...
i znam d akoliko ja brinem za njih toliko i oni brinu dok su uz mene..
uglavnom puno je to briganja... :)
ali ima i smijeha...
i kava...
i pjesama...
ima i ramena...
i osmjeha
i suza...
i smijeha
ima svega...
namda se samo da st ei vi uzivali u ovom blogu koliko i ja...
i pjesama dana...
malo sma zapostavio sve ovo..
i onda sam skuzio..
da najbolje radim uz vas,,,
vi ste mi kao neka podrska...
i sad mi svir apjesma.. znate menei pjesme dana... :)
kakav bi to post bio bez pjesme dana?
nikakav.. i ja kazem :)
Djordje Balašević - (Dnevnik starog momka, 2001) - Anita
Dal' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne...
Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,
A kulise... Zavejani grad...
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most
Zavejani Trg Heroja... Gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad.
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Sent Haromsag.
Plašila me slutnja neka,
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije.
Srce malo jače bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne.
Eh, da mi znati gde je,
Dal' se seti kada veje,
Il' u inat drugog ljubi tad?
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre