Marketing
Rođendani
Zamislite, biti 2 godine na blogu i ne sjetiti se vlastitog blogorođendana. 
Mislila sam na njega par dana ranije, sjetila sam ga se par dana kasnije, ali sami dan D 12.2. prošao nezapaženo i gotovo u zaboravu. Nije, istina, potpuno zaboravljen, jer ipak ga sada spominjem. Ali samo ovako nakratko, jer o svemu onome što mi je blog dao već sam toliko puta pisala da sada neću. Mogu spomenuti tek to da zasigurno ne bi toliko bila ovdje da mi nije (bilo) dobro. Eto, to bi bilo o blogu.
A sad ono drugo. Jučer smo u obitelji Moga Nekoga proslavili njegov rođendan. Sve je bilo dobro, čak i više od toga, osim jedne "sitnice". Baš nedavno sam se čudila kako me stvarno dugo nije uhvatila migrena. Najbolji mogući dan je izabrala. No dobro ... idem sad na bitne i ljepše stvari.
U autu, taman pred njegovom kućom, dok je dar još bio u papirnatoj vrećici, Moj Netko je zavirio unutra. Onako leteći. I kao iz katapulta prema obliku pogodio što je to. Eh, baš sam ga iznenadila. Nešto kasnije išao je dar odmotati u svoju sobu. Nakon par trenutaka krenula sam i ja za njim.
Tamo ga je ulovio trenutak nježnosti. Jer kad je otvorio i vidio ga, rekao mi je da se sav naježio. Baš mi je bio sav nekako ... mi bi ovdje u mom kraju rekli - mil. Raznježim se i samo kad ga gledam, a još kad se raznježi i on, onda sam vam ja sva neka da ne znam kud bih sa sobom od tog osjećaja.
Stvarno je užitak darivati osobu do koje ti je stalo i koju voliš. Jako jako lijep osjećaj koji te ispuni ne samo darom kojeg daješ nego i onim što dobiješ natrag kad osjetiš koliko to nekome znači.
Ono nešto vam je ovo što vidite.
Moj Netko voli igrati šah. Jednom, baš na onoj terasi koju sam spominjala pred par dana, pitao me ako ćemo jednom odigrati koju partiju. S obzirom da sam odgovorila da hoćemo, morala sam ga kupiti.
Pričala sam ovdje već i o tome koliko volim osjetiti lijep miris. Mali začin na šah je Brut. Baš volim kad mi je sav mirisan. Ne šah.
Post je objavljen 19.02.2007. u 21:03 sati.