Napomena prije no što krenete čitati:
Svakako vas molim da nakon ovog teksta pročitate i drugi dio, tj. prvi tekst iznad ovog!
Nipošto ne smijete poslušati naputke o lijekovima iz ovog teksta bez dodatnih pojašnjenja koja sam dao u gornjem tekstu. Sretno vam bilo :)
***
Najdraži moji. Još se sav tresem. Crven sam ko paprika i mučno mi je.
Prije otprilike jedan sat mog je oca odvezla hitna pomoć!
Počelo je benigno, trebali smo svi skupa ručati, on je gledao TV i pokušao ustati ali nije uspio - uklještilo ga u leđima. Takvo što mu se već jednom davno prije dogodilo pa se nitko, čak ni on, nije previše zabrinuo. Prišao sam da mu pomognem, podigao ga i posjeo za stol. Donio sam mu lavor da opere ruke i krenuli smo jesti. Odjednom on zajauče da ga boli i da mu damo voltaren. Majka mu ga da i on ga popije i nastavi jesti juhu. Uzeo je dvije žlice i zatražio tlakomjer! Naočigled nam je problijedio, majka je zavikala da pozovem hitnu pomoć a on veli da ne treba. Sljedeće sekunde je posve pozelenio (ono...baš pozelenio!) i izgubio svijest!
Sad ide ono zbog čega vam pišem:
Pozvao sam hitnu i nitko se nije javljao! Pozvao sam opet i ništa. Pozvao sam je i treći put sav u kaosu jer je majka neprekidno urlala "Zovi hitnu zovi hitnu" a ja sam urlao "Zovem zovem ali se nitko ne javlja". Tata se već posve ukočio i jedvo smo mu razmaknuli usta i ubacili nitroglicerin pod jezik. Od hitne očito ništa pa sam dao majci slušalicu da čeka da se ovi jave, a ja sam mobitelom pozvao policiju.
Javila se vrlo ljubazna žena, rekao sam joj da ne možemo dobiti hitnu, da mi otac ima infarkt i dao sam joj podatke. On je rekla da će poslati hitnu pomoć istog trena.
Nakon toga smo skužili da je tata mrvicu dobio boju pa smo mu otvorili usta i skužili da se nitroglicerin vrlo malo, praktički nimalo otopio, pa smo mu umjesto njega u usta umrvili tinidil. Sve vrijeme sam pokušavao dobiti hitnu pomoć. Dva puta sam čak dobio i poruku da je linija nedostupna!?! Tada sam ponovo nazvao policiju i ista žena mi je rekla da je ona odmah pozvala hitnu, da su krenuli i da imaju moj broj moba pa će nazvati. Nastavio sam zvati hitnu. Nakon bezbroj pokušaja ipak se netko javio i pitao sam ih jesu li poslali hitnu na našu adresu. Žena za telefonom mi je rekla:
"Ispred vaše zgrade su!"
Pogledao sam na sat. Od trenutka kad sam odustao od hitne i nazvao policiju, do trenutka kad sam dobio hitnu prošlo je točno 20 minuta. Mom ocu je upravo u tom trenutku počelo ponovo bivati lošije i hitna je stigla u pravi čas - stigla je točno u onom trenutku kad bih ih tek dobio na telefon da sam ih zvao normalnim putem!!!
Ne znam što bi bilo s mojim tatom da se nisam sjetio nazvati policiju, ovako su ga odvezli u bolnicu i upravo su mi javili da je on dobro i laknulo mi je beskrajno! Sad samo čekam da mi jave hoće li ga zadržati u bolnici, ako hoće pripremio sam popis svega što ću mu ponijeti. Evo:
ručnik
šlape
čarape x3
piđama
sapun
č. za zube
pasta
šampon
ap. za brijanje
češalj
t-shirt - ako ima infuziju ne može preko piđame.... x2
potkošulja x3
gaće x3
wc papir x2
papirnate maramice/vlažne
naočale
radio
sat
križaljke
kekse
Postoji mogućnost da ga puste kući, ovisi o rezultatima nalaza koji se upravo čekaju.
Da rezimiram najdraži moji:
1) Ne možete dobiti hitnu - zovite policiju!
2) Imajte uvijek u kući tableticu nitroglicerina i/ili tinidila. Ako nekom pozli, stavite mu pol tabletice pod jezik. Pomoć može, a ubit ne može :-/
3) Sve se desilo izuzetno brzo! Za manje od dvije minute moj je otac bio bez svijesti. Ne puštajte tu osobu da padne - zgrabite ju, zagrlite, masirajte, vičite joj, govorite joj da se vrati i drži, da otvori oči! Uvjeren sam da je danas to pomoglo, vrlo očito se vidjelo kako se otac potaknut nama trudi 'držati' :(
4) Neka netko pričeka hitnu na prilaznom putu. Tu sam pogriješio danas - mislio sam da će me nazvati na mobitel (jer mi je policajka tako rekla), a i nisam želio ostaviti majku i njega same pa nisam otišao ispred zgrade. Kad su mi na hitnoj rekli da su mi ispred kuće sjurio sam se dolje i našao sam samo vozača. Onda sam odjurio natrag u stan a doktora još nigdje nije bilo - izgubili su se u zgradi!
5) Priredite ove gluposti - zdravstenu knjižicu, deku!
Pitali su me: Daj neku deku. Tu deku su stavili na nosila nek moj otac legne na nju.
Pa onda su me pitali: Daj zdravstvenu knjižicu. Imao sam sve to pri ruci i pružio im.
Da sam to morao tražiti izgubili bi vrijeme, minuta je minuta - ako ne daj bože dođe do problema tri puta bih radije da mu se nešto zakomplicira u trenutku kad ga već guraju bolničkim hodnicima nego dok ga voze prema bolnici! Danas sam zaista iz prve ruke spoznao koliko minute mogu biti bitne! Prestrašno nešto!
Toliko za danas najdraži moji, nadam se da ovi moji napuci nikome od vas neće pomoći, naime, nadam se da ih nikad nećete trebati :)
Ako ih ipak zatrebate, e, onda se jako jako nadam da će vam pomoći!
Vaš Ddadd
Update.
Malo sam prespavao najdrazi moji i shvatio da post ne smije ostati ovakav. Obavezno procitajte i gornji post. Ne bih htio da ovaj post bude potencijalno opasan pa cu razjasniti neke detalje. Hvala vam svima na podrsci :*
Post je objavljen 18.02.2007. u 15:01 sati.