Uhvatila me neka faza čitanja starih dnevnika, postova, komentara, gledanje fotografija s maturalca, ljeta…isl. I tako naiđem ja na komentare svog best frenda…suze su mi počele kliziti niz lice…toliko dirljivo…ali sve lažno…sve su to samo slova, riječi…koje ništa ne vrijede…koje ništa ne znače…sve je to bilo previše lijepo da bi bilo istinito…znala sam to…ali nekako nisam htjela vjerovati tome…mislila sam da mu je stalo i da je sve to istina…ali ne…on je sve to izmislio…lagao mi je…ne znam zašto…kakao je mogao…govorio je kako me voli, kako je njegova ljubav prema meni previše jaka i da se zato ne igram s njegovim osjećajima, da me nikad neće iznevjeriti, da me nikad neće ostaviti…čemu sve te laže…nikad neću shvatiti…ni razumjeti…ili bar ne ću htjeti…otkako se pomirio s Andreom zaboravio je na mene…samo oko nje ide...i ona mu je sve…pa neka je…nek onda ona ide s njim van, nek mu ona čuva tajne, nek se onda ona s njim smije, nek sjedi s njim u školi, nek se onda ona dopisuje s njim prek msn-a,…itd…jer ja više neću i ne želim…jer koliko se god ja trudila…ništa ne valja…i ništa nikad neće valjati...sad mi je žao što sam mu napisala pismo za Valentinovo…jer ga nije zaslužio…bio je bezobrazan…sigurno ga nije ni pročitao…da je pravi frend bar bi mi zahvalio što sam ga se sjetila…a ne reć da ga uopće ne zanima…i onda mi on priča o pravom prijateljstvu…a ja glupača njemu sve vjerujem…pitam se zašto?...a valjda zato kaj mi je previše drag i zato kaj ga previše volim…i to se nikad neće promijeniti…uvijek će biti tu negdje u mom srcu…ma što se god dogodilo…LEONE ZNAJ DA TE VOLIM I DA ĆEŠ MI UVIJEK BITI NAJ FREND MA ŠTO SE DOGODILO….
Post je objavljen 17.02.2007. u 13:46 sati.