Koliko dugo se već slavi ovaj dan?
Baš je naporan.
Svi hodaju uokolo, prave se da su sretni, samo da bi im vračara na glavnom trgu dala narančasto srce.
I onda oni mogu svima pokazivati 'dokaz' da su sretni. uh.
A očito je da nisu. Kiselo su sretni, pola njih.
Masovna sreća... Odvratno...
Na Neviđenom Učilištu svi profesori su nam dali slobodno poslijepodne.
JA NEĆU SLOBODNO POSLIJEPODNE!
Htjela sam biti u učilištu, da ne moram gledati tu odurnu narančastu boju svugdje.
Tako mi je dosadno, zabila sam se u svoju tavansku sobu, da me ne gnjave ovi dolje...
A tu gore nemam ni jednu knjigu, odem li dolje gnjavit će me da idem s njima na trg.
Moram si nabaviti neku aktivnost osim učenja magije...
Jučer mi je neki tip stao na nogu. Bilo je stvarno bolno, bio je u oklopu.
Potpuno oklopljen.
Od glave do pete.
TKO nosi oklop po gradu???
Nešto je rekao u smislu da me može 'hilati'.
Ne znam što je hilanje ali ne zvuči dobro. Zvuči perverzno
Tko zna što zapravo znači.
Otišla sam što brže dalje. Što nije bilo baš lako s obzirom da mi je 200 kila bilo na stopalu prije par sekundi.
Mislim, zar bi normalna osoba hodala u oklopu na dan narančastog srca?
Na bilo koji dan?
Na bilo koji dan kad nije rat. (a nije)
No dobro, baš me briga.
Sad me muči samo to da nemam život.
Trenutno mi je sve čime se bavim stvaranje malih okruglih loptica iz komada drveta.
Ne znam čemu to... valjda će biti korisno kasnije.
Samo se nadam da mi se štapić neće izlizati na tim prokletim kuglicama.
Napravila sam ih 8 za sad, s time da su prve dvije malo čudne. Jajolike.
Tako mi bogova, pišem o drvenim kuglicama...treba mi život.
Post je objavljen 17.02.2007. u 01:11 sati.