Marketing
...malo moje filozofije...
Dobila sam komentare neki dan od par frendica...
Ne u vezi bloga, ni na blogu...
Već komentare na to kako njihovi dečki briju...
Hm...
Prva je rekla ovak...
Moj dečko je tak zgodan, Isuse Kriste...
Ima 18 godina, zadnja godina...
Nemrem vjerovat da je samnom...
A toliko zgodnijih cura od mene...
Samo kaj ima jednu manu...
Ne zna brijat...
(Kak ne zna brijat?)
Pa ne zna, gurne mi jezik do grla...
(Dobro, i kaj buš sad?)
Ja bi ga ostavila...
Ali ne mogu, zgodan je.
Druga je rekla ovak...
Moj dečko ima 16 godina...
Ide u gimnaziju...
Pametan, zgodan, sladak...
Samo kaj...
Ne zna brijat...
(Pa dobro, u čemu je kod tebe problem?)
Pa nikad u životu nije zabrijao s curom...
(Kak nije? Kaj je svećenik il nekaj?)
Joj, on se boji da ne fula usta.
(I kaj buš sad?)
Nemrem ja čekat, ostavit ću ga.
Žao mi ga je.
Al samnom se nebu učil brijat.
Treća je rekla ovak...
Moj dečko je glup ko noć...
Defektan, nema nimalo mozga...
S njim nemreš o ničem razgovarat samo o igricama...
(Pa kaj delaš s njim, ostavi ga...!)
Nemrem, odlično se bari...
(Kaj vi samo brijete cijelo vrijeme, a on šuti poslje?)
Tak neš.
Jebiga, trpila bum.
Ja nisam mogla vjerovat te izjave...
Uglavnom...
Poanta je...
Da nema poante...
Ma ovako...
Šta vama smeta kod brijanja?
Što vam odgovara kod brijanja?
Amen.
Post je objavljen 16.02.2007. u 17:11 sati.