Marketing
dalekolozor....
sono tutti un po' matti, tranne me e te... ma anche tu non sei poi tanto normale... (r. owen) =) evo došo je i taj dan kada je mala zebra odlučila opet napisat novi post, ali onako čisto iz dosade... danas smo za čudo božje imali samo 6 sati.. ko bi reko inače uvijek imamo 8... odlučila sam danas (napokon) uzet doma sve knjige koje sam pustila u školi, otvorim ormarić za izvadit knjige kad vidiš ormarić prazan... nema knjiga! šta ću sad?! brže bolje zovem brata, i pitam ga ako slučajno zna di su nestale sve moje knjige, onako slučajno... telefonski razgovor (??!!):
ja: ej znaš slučajno di su moje knjige, nema ih u tvom ormariću
on: boo nemam pojma možda si ih odnesla doma, ali se ne sjećaš
ja: nemoguće jučer sam sređivala sobu i imam samo 3 knjiga od 150 koje bi trebala imat
(...)
on: boo, ej a je unutra moja tuta, ona za praksu
ja: ne nema više ništa unutra, ormarić ti nije prazan nego PRAZAN!
on: jebem im mater neko mi je maznuo tutu, a si vidila moje knjige iz elektrotehnike
ja: nema ničeg kad ti kažem
on: majmuni jedni, jebem im mater, neko mi sve ''ukrao'' koju ću štalu napravit u pon u šk ajajaj...
(...)
ma koj je to bio smijeh, dobro sada čitajući to ne izgleda smiješno, ali da ste TO doživili uživo bilo bi =) ja sam se valjala od smijeha, suze su mi dolazile na oči... poslije idem ja sa isabellom (koju ovim putem puno puno pozdravljam) u grad pa na kolodvor i pričamo ovo ono i meni je došo neki napadaj smijeha, samo sam se smijala, smijala i smijala =) sad mi vi kažite ako sam normalna, ne baš jako... i sad stojimo pred 1 zgradom na punti i čitamo 1 osmrtnicu (onako za promjenu haha) i ja čitam kad vidiš isabella ide ča i ja ostanem tamo i pričam, smijem se na neko ime misleći da je to ona, međutim do mene je stajala neka stara žena i gledala me onako čudno (pitam se zašto).. ma nee ne možeš bit takav! poslije da ću reć dalekozor rekla sam dalekolozor (po tome je i ovaj post dobio naslov haha). budući da smo došle prerano na kolod išle smo u italunion i osim šta su nas prodavači pratili ko da smo neki lopovi isa pretisne nekog medvjeda kad vidiš on je počeo pjevat i svirat ful jako ljudi su nas pogledali kao ako ste vi normalne udario nas grom haha čini mi se da je bilo još toga, ali ne pada mi ništa sad na pamet... valjda je to to... pozdravljam puno mauru koja je rekla da joj komp nešto šteka i da mi nikako ne može pustit komentar, isabellu of kors koja me danas ful oraspoložila (ne sjećam se kad sam se zadnji put toliko nasmijala ko i danas) i moju jacobinu koja je bubana, nadam se da će ozdravit što prije =) pusa =)
Post je objavljen 16.02.2007. u 16:35 sati.